Унапређење квалитета има различито значење за различите актере у једном здравственом систему. За лекара, оно се најчешће односи на повећање медицинске ефективности, за менаджере оно представља повећање ефикасности, а пацијенти су обично забринути за своју добробит.

Процена задовољства корисника је један од основних елемената унапређења квалитета рада здравствених установа и предуслов квалитетне заштите а представља меру става пацијента према лекару, систему здравствене заштите и добијене медицинске неге. Иницијатива за добијане информације о задовољству корисника код нас потиче од Министарства за здравље јер у системима обавезног здравственог осигурања установе немају интерес за добијање одговора о задовољству корисника због непостојања компетиције између њих. Задовољство пацијената не зависи само од карактеристика пружене задравствене заштите већ и од карактеристика самог пацијента, од његових очекивања и склоности да критикује и похваљује. Код нас је ово четврта година како се ради оваква врста истраживања према методологији која је јединствена за све здравствене установе у Србији. У примарној здравственој заштити обухваћена је једнодневна популација пацијената у служби опште медицине и медицине рада, у служби за здравствену заштиту деце, служби за здравствену заштиту жена, стоматолошкој здравственој заштити и  у специјалистичко консултативним службама интерне медицине, а у секундарној је обухваћена петодневна популација отпуста на свим одељењима осим на дечјим и психијатријским одељењима. За истраживање се користе стандардизовани анонимни упитници посебно дизајнирани за сваку службу у оквиру примарне здравствене заштите а један упитник за болничку здравствену заштиту. Одговори се процењују петостепеном Ликертовом скалом од “веома незадовољан” до “веома задовољан”. На основу резултата моћи ћемо да видимо да ли су менаджери установа резултате претходних истраживања искорисили као смернице за унапређење квалитета пружених услуга у здравственим установама и да ли је дошло до побољшања истих. Иначе ова врста истраживања би требала да се обављају у тренутку када корисник није завистан од здравственог система, али како је то у нашим условима због трошкова неизводљиво, обављено је на крају завршеног лечења.

Преузмите документацију: