Kadrovski potencijal predstavlja najvažniji resurs svake organizacije. Kroz posao ljudi teže da ostvare: ekonomsku stabilnost, identitet i razvoj ličnosti, status i prestiž, samostalnost, kreativnost, socijalnu interakciju. Zaposleni žele da se kroz posao razviju i ostvare kao osobe, da koriste i razvijaju svoje talente i veštine, da radom postižu rezultate i uspehe koji će biti prepoznati.

Zadovoljstvo poslom se definiše kao pozitivna emocionalna reakcija i stavovi pojedinca prema svom poslu. Oni podrazumevaju kombinaciju unutrašnih (priroda posla koju osoba obavlja, zadatke koje čine, profesionalni razvoj, osećaj odgovornosti i dostignuća) i spoljašnjih faktora (uslovi rada-plata, saradnici, šefovi). Unutrašnji faktori unapređuju satisfakciju, a spoljašnji preveniraju nezadovoljstvo. Zadovoljstvo poslom utiče na radni učinak i to na: 

1. Produktivnost: na nivou organizacije a ne pojedinca. U organizacijama gde je veći stepen zadovoljstva zaposlenih veća je i produktivnost.

2. Apsentizam: pokazana je negativna veza zadovoljstva i izostanaka, ali je povezanost umerena.

3. Nemar: pasivno prepuštanje da se uslovi pogoršaju, hroničan broj izostanaka, kašnjenja, smanjeno ulaganje truda, povećana stopa grešaka-kada je nizak stepen zadovoljstva.

4. Zadovoljstvo korisnika: zadovoljni radnici su prijateljski nastrojeni, ljubazni, spremni za pitanja, a to pacijenti cene, što vodi zadovoljstvu i odanosti pacijenta. Odnos važi i u obrnutom smeru-nezadovoljni korisnici mogu povećati nezadovoljstvo zaposlenih.

5. Fluktuaciju zaposlenih: nezadovoljni radnici češće menjaju radnu organizaciju.

Istraživanja koja su sprovedena u razvijenim zemljama pokazuju zadovoljstvo zaposlenih između 50 i 70% sa tendencijom opadanja u poslednoj deceniji prošlog veka najverovatnije zbog nastojanja poslodavaca da povećaju produktivnost kroz veća radna opterećenja zaposlenih i kraće rokove izvršenja, kao i osećaja radnika da imaju manju kontrolu nad svojim radom.

Preuzmite dokumentaciju: