Napori da se obezbedi kvalitetno lečenje pacijenata i najpovoljniji ishod po njegovo zdravlje stari su koliko i lekarska profesija. “Kvalitet zaštite je stepen do koga zdravstvena služba za individue i populaciju povećava verovatnoću željenih zdravstvenih ishoda i istovremeno je u skladu sa aktuelnim profesionalnim znanjem“ (definicija koju je dao Institut za medicinu u SAD 1990.god.).
U našoj zemlji je, pre donošenja sistemskih zakona, u junu mesecu 2004.god. izdato Objašnjenje za praćenje kvaliteta u zdravstvenim ustanovama u okviru kojeg su definisani klinički kriterijumi i metodologija za utvrđivanje liste i vremena čekanja za zdravstvene usluge, pokazatelji kvaliteta rada i upitnici za merenje zadovoljstva korisnika. Potom je u decembru 2005.god. donet Zakon o zdravstvenoj zaštiti (gde se član 203 odnosi na kvalitet zdravstvene zaštite), a u junu 2007.godine i Pravilnik o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite kojim se utvrđuju obavezni i preporučeni pokazatelji kvaliteta.
Pokazatelji kvaliteta se utvrđuju po nivoima zdravstvene delatnosti, vrstama zdravstvenih ustanova i medicinskim granama i obuhvataju kako pokazatelje kvaliteta rada zdravstvenih ustanova, tako i pokazatelje kvaliteta koji se odnose na: rad komisije za unapređenje kvaliteta, sticanje i obnovu znanja i veština zaposlenih, vođenja lista čekanja, bezbednost pacijenata, zadovoljstvo korisnika uslugama zdravstvene službe i zadovoljstvo zaposlenih.