Недеља здравља уста и зуба у Републици Србији традиционално се обележава од 1991. године, у трећој недељи маја месеца, са циљем указивања на значај оралног здравља и могућности превенције болести уста и зуба. Обележавање спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са мрежом окружних института и завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду, уз подршку Министарства здравља Републике Србије.

Ове године, XXXВИ Недеља здравља уста и зуба обележава се у периоду од 18. до 24. маја 2026. године под слоганом „Здрави зуби за здрав осмех”. Слоган кампање наглашава значај доброг оралног здравља као важног дела општег здравља и предуслова за правилно обављање основних функција као што су исхрана, дисање и говор, али и као једног од кључних фактора који доприносе самопоуздању и психосоцијалном благостању.

Орално здравље је значајан показатељ општег здравља, благостања и квалитета живота и  не представља само здравље зуба, већ и усне дупље укључујући и здрав језик, меко и тврдо непце, десни, усне. Оно се мења током животног века, од најранијег детињства до старости, неодвојиви је део општег здравља и омогућава појединцима активно учешће у друштву и остваривање сопствених потенцијала.

Када је орално здравље нарушено болешћу или повредом, последице се одражавају и на опште здравље. Бол и нелагодност повезани са оралним болестима отежавају концентрацију, доводе до изостајања из школе или са посла и могу изазвати социјалну изолацију.

Учесталост главних болести уста и зуба наставља да расте широм света услед урбанизације и промена животних услова. То је пре свега последица недовољне изложености флуору (у води за пиће и средствима за оралну хигијену као што су пасте за зубе), доступности, приступачности и коришћења хране са високим садржајем шећера, као и ограниченог приступа услугама стоматолошке здравствене заштите у заједници. Маркетинг хране и пића богатих шећером, као и дуванских и алкохолних производа, довео је до повећане потрошње производа који доприносе настанку болести уста и зуба као и многих других незаразних болести.

Обележавање Недеље здравља уста и зуба има за циљ да се мотивишу појединци, породице, заједнице и доносиоци одлука за активан однос према унапређивању оралног здравља, с обзиром да обољења уста и зуба, каријес (зубни квар), пародонтопатије (обољење потпорног апарата зуба), губитак зуба, рак усне дупље и урођене мане као што су расцеп усне и непца имају велики здравствени, социјални и економски значај и представљају јавноздравствени проблем на глобалном нивоу.

Током Недеље здравља уста и зуба спроводе се бројне активности као што су јавне манифестације у којима учествује стручна јавност и општа популација са циљем информисања становништва о значају оралног здравља и о мерама превенције, а посебно о потреби и могућностима да се личним и колективним ангажовањем и позитивним понашањем чува и унапређује здравље уста и зуба. Поред ових активности, сваке године организује се и конкурс за избор најбољих ликовних радова и литерарних састава деце у предшколским установама и за ученике у основним школама у Републици Србији. Конкурс има за циљ подстицање здравственоваспитног рада у вртићима и основним школама на тему оралног здравља и едукацију деце о значају и начинима очувања здравља уста и зуба. Носиоци и координатори ових активности на нивоу округа су окружни институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана.

Кључне чињенице о оралном здрављу

• Оралне болести, иако се у великој мери могу спречити, представљају велики јавноздравствени терет за многе земље и утичу на људе током њиховог живота, узрокујући бол, нелагодност, унакаженост, па чак и смрт.
• Оралне болести обухватају низ болести и стања која укључују зубни каријес, пародонталну болест, губитак зуба, карцином оралне регије, ороденталне трауме и урођене дефекте као што су расцеп усне и непца, и чешће погађају најугроженије популационе групе.
• Већина оралних болести и стања узрокована је факторима ризика који су заједнички за многе незаразне болести као што су болести срца и крвних судова, малигне болести, хроничне респираторне болести и дијабетес. Ови фактори укључују конзумацију шећера, употребу дувана и алкохола и лошу хигијену.
• Процењује се да на глобалном нивоу 3,7 милијарди људи има неко орално обољење.
• Од нелеченог каријеса на сталним зубима пати око две милијарде људи и то је најчешће обољење уста и зуба.
• Светска здравствена организација процењује да тешки облици пародонтопатије  погађају више од милијарду људи широм света, а главни фактори ризика укључују неадекватну оралну хигијену и употребу дувана.
• Малигно обољење усне дупље обухвата рак усана, других делова усне дупље и орофаринкса и по учесталости представља 13. најчешће малигно обољење у свету. 
• Повреде уста и зуба погађају око милијарду људи широм света, са учесталошћу од 20% код деце узраста до 12 година.

Опште препоруке за очување оралног здравља

Опште препоруке за очување оралног здравља које се наглашавају  у оквиру ове кампање нису усмерене само на значај одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за смањење уноса шећера, безбедно физичко окружење, смањење или престанак конзумирања алкохола и пушења.

Препоруке за очување оралног здравља су:

• брига о здрављу уста и зуба детета од рођења и прва превентивна посета дечијем стоматологу у периоду од шестог месеца до навршене прве године живота;
• у зависности од старости детета, прање зуба, помоћ и/или надзор над прањем зуба детета од стране родитеља/старатеља углавном до десете године живота;
• одржавање адекватне хигијене што подразумева редовно прање зуба ујутру и увече пред спавање, као и после сваког оброка пастом за зубе са флуором и коришћење конца за зубе;
• посете стоматологу ради редовне контроле најмање једном у шест месеци, уколико није потребно учесталије због лечења и уклањања зубног каменца од стране стоматолога;
• везивање сигурносних појасева у возилу, као и правилно коришћење дечијих ауто-седишта због могућих повреда у саобраћајним незгодама;
• избалансирана исхрана богата воћем, поврћем и млечним производима са смањеним уносом шећера (избегавати унос слатких газираних напитака и грицкалица);
• престанак пушења;
• смањење или престанак конзумирања алкохола;
• коришћење заштитне опреме за спортске активности (кацига, штитник за зубе…).