Nedelja zdravlja usta i zuba u Republici Srbiji tradicionalno se obeležava od 1991. godine, u trećoj nedelji maja meseca, sa ciljem ukazivanja na značaj oralnog zdravlja i mogućnosti prevencije bolesti usta i zuba. Obeležavanje sprovodi Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u saradnji sa mrežom okružnih instituta i zavoda za javno zdravlje i Stomatološkim fakultetom Univerziteta u Beogradu, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije.

Ove godine, XXXVI Nedelja zdravlja usta i zuba obeležava se u periodu od 18. do 24. maja 2026. godine pod sloganom „Zdravi zubi za zdrav osmeh”. Slogan kampanje naglašava značaj dobrog oralnog zdravlja kao važnog dela opšteg zdravlja i preduslova za pravilno obavljanje osnovnih funkcija kao što su ishrana, disanje i govor, ali i kao jednog od ključnih faktora koji doprinose samopouzdanju i psihosocijalnom blagostanju.

Oralno zdravlje je značajan pokazatelj opšteg zdravlja, blagostanja i kvaliteta života i  ne predstavlja samo zdravlje zuba, već i usne duplje uključujući i zdrav jezik, meko i tvrdo nepce, desni, usne. Ono se menja tokom životnog veka, od najranijeg detinjstva do starosti, neodvojivi je deo opšteg zdravlja i omogućava pojedincima aktivno učešće u društvu i ostvarivanje sopstvenih potencijala.

Kada je oralno zdravlje narušeno bolešću ili povredom, posledice se odražavaju i na opšte zdravlje. Bol i nelagodnost povezani sa oralnim bolestima otežavaju koncentraciju, dovode do izostajanja iz škole ili sa posla i mogu izazvati socijalnu izolaciju.

Učestalost glavnih bolesti usta i zuba nastavlja da raste širom sveta usled urbanizacije i promena životnih uslova. To je pre svega posledica nedovoljne izloženosti fluoru (u vodi za piće i sredstvima za oralnu higijenu kao što su paste za zube), dostupnosti, pristupačnosti i korišćenja hrane sa visokim sadržajem šećera, kao i ograničenog pristupa uslugama stomatološke zdravstvene zaštite u zajednici. Marketing hrane i pića bogatih šećerom, kao i duvanskih i alkoholnih proizvoda, doveo je do povećane potrošnje proizvoda koji doprinose nastanku bolesti usta i zuba kao i mnogih drugih nezaraznih bolesti.

Obeležavanje Nedelje zdravlja usta i zuba ima za cilj da se motivišu pojedinci, porodice, zajednice i donosioci odluka za aktivan odnos prema unapređivanju oralnog zdravlja, s obzirom da oboljenja usta i zuba, karijes (zubni kvar), parodontopatije (oboljenje potpornog aparata zuba), gubitak zuba, rak usne duplje i urođene mane kao što su rascep usne i nepca imaju veliki zdravstveni, socijalni i ekonomski značaj i predstavljaju javnozdravstveni problem na globalnom nivou.

Tokom Nedelje zdravlja usta i zuba sprovode se brojne aktivnosti kao što su javne manifestacije u kojima učestvuje stručna javnost i opšta populacija sa ciljem informisanja stanovništva o značaju oralnog zdravlja i o merama prevencije, a posebno o potrebi i mogućnostima da se ličnim i kolektivnim angažovanjem i pozitivnim ponašanjem čuva i unapređuje zdravlje usta i zuba. Pored ovih aktivnosti, svake godine organizuje se i konkurs za izbor najboljih likovnih radova i literarnih sastava dece u predškolskim ustanovama i za učenike u osnovnim školama u Republici Srbiji. Konkurs ima za cilj podsticanje zdravstvenovaspitnog rada u vrtićima i osnovnim školama na temu oralnog zdravlja i edukaciju dece o značaju i načinima očuvanja zdravlja usta i zuba. Nosioci i koordinatori ovih aktivnosti na nivou okruga su okružni instituti i zavodi za javno zdravlje, a za teritoriju svake opštine službe stomatološke zaštite domova zdravlja, uz aktivno učešće privatne stomatološke prakse, lokalne zajednice, privatnog sektora i udruženja građana.

Ključne činjenice o oralnom zdravlju

• Oralne bolesti, iako se u velikoj meri mogu sprečiti, predstavljaju veliki javnozdravstveni teret za mnoge zemlje i utiču na ljude tokom njihovog života, uzrokujući bol, nelagodnost, unakaženost, pa čak i smrt.
• Oralne bolesti obuhvataju niz bolesti i stanja koja uključuju zubni karijes, parodontalnu bolest, gubitak zuba, karcinom oralne regije, orodentalne traume i urođene defekte kao što su rascep usne i nepca, i češće pogađaju najugroženije populacione grupe.
• Većina oralnih bolesti i stanja uzrokovana je faktorima rizika koji su zajednički za mnoge nezarazne bolesti kao što su bolesti srca i krvnih sudova, maligne bolesti, hronične respiratorne bolesti i dijabetes. Ovi faktori uključuju konzumaciju šećera, upotrebu duvana i alkohola i lošu higijenu.
• Procenjuje se da na globalnom nivou 3,7 milijardi ljudi ima neko oralno oboljenje.
• Od nelečenog karijesa na stalnim zubima pati oko dve milijarde ljudi i to je najčešće oboljenje usta i zuba.
• Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da teški oblici parodontopatije  pogađaju više od milijardu ljudi širom sveta, a glavni faktori rizika uključuju neadekvatnu oralnu higijenu i upotrebu duvana.
• Maligno oboljenje usne duplje obuhvata rak usana, drugih delova usne duplje i orofarinksa i po učestalosti predstavlja 13. najčešće maligno oboljenje u svetu. 
• Povrede usta i zuba pogađaju oko milijardu ljudi širom sveta, sa učestalošću od 20% kod dece uzrasta do 12 godina.

Opšte preporuke za očuvanje oralnog zdravlja

Opšte preporuke za očuvanje oralnog zdravlja koje se naglašavaju  u okviru ove kampanje nisu usmerene samo na značaj održavanja adekvatne higijene i redovnih poseta stomatologu, već obuhvataju i preporuke za smanjenje unosa šećera, bezbedno fizičko okruženje, smanjenje ili prestanak konzumiranja alkohola i pušenja.

Preporuke za očuvanje oralnog zdravlja su:

• briga o zdravlju usta i zuba deteta od rođenja i prva preventivna poseta dečijem stomatologu u periodu od šestog meseca do navršene prve godine života;
• u zavisnosti od starosti deteta, pranje zuba, pomoć i/ili nadzor nad pranjem zuba deteta od strane roditelja/staratelja uglavnom do desete godine života;
• održavanje adekvatne higijene što podrazumeva redovno pranje zuba ujutru i uveče pred spavanje, kao i posle svakog obroka pastom za zube sa fluorom i korišćenje konca za zube;
• posete stomatologu radi redovne kontrole najmanje jednom u šest meseci, ukoliko nije potrebno učestalije zbog lečenja i uklanjanja zubnog kamenca od strane stomatologa;
• vezivanje sigurnosnih pojaseva u vozilu, kao i pravilno korišćenje dečijih auto-sedišta zbog mogućih povreda u saobraćajnim nezgodama;
• izbalansirana ishrana bogata voćem, povrćem i mlečnim proizvodima sa smanjenim unosom šećera (izbegavati unos slatkih gaziranih napitaka i grickalica);
• prestanak pušenja;
• smanjenje ili prestanak konzumiranja alkohola;
• korišćenje zaštitne opreme za sportske aktivnosti (kaciga, štitnik za zube…).