Svetski dan bez duvana obeležava se i ove godine 31. maja, u organizaciji Svetske zdravstvene  organizacije (SZO) i drugih značajnih autoriteta u javnom zdravlju širom sveta, kako bi podigli svest o štetnim taktikama duvanske industrije sa sloganom: „Razotkrivanje privlačnosti: suprotstavljanje zavisnosti od nikotina i duvana.”

Kampanja teži da ukaže na načine na koje industrija duvana i nikotina nastavlja da iznova osmišljava i preoblikuje svoje proizvode kako bi privukla novu generaciju korisnika, posebno decu i adolescente, istovremeno izbegavajući strože mere kontrole duvana širom sveta.

Uprkos decenijama napretka u smanjenju upotrebe duvana, taktike duvanske industrije ostaju neumoljive. Kompanije agresivno promovišu nove i rastuće nikotinske proizvode, kao što su elektronske cigarete, nikotinske vrećice i uređaji sa sintetičkim nikotinom – često predstavljeni kao „inovacije“ – kako bi održale zavisnost i pridobile nove korisnike.Ovakve strategije prete da ponište teško stečene rezultate u kontroli duvana i zaštiti javnog zdravlja.

Zabrinjavajući novi podaci otkrivaju razmere problema: najmanje 40 miliona dece uzrasta 13–15 godina širom sveta navodi da trenutno koristi najmanje jedan duvanski proizvod.Od toga, 20 miliona puši cigarete, a 10 miliona koristi bezdimne (oralne/nazalne) duvanske proizvode. Takođe, najmanje 15 miliona adolescenata uzrasta 13–15 godina već koristi elektronske cigarete, a u zemljama za koje postoje podaci, deca u proseku imaju devet puta veću verovatnoću da koriste elektronske cigarete nego odrasli.

„Mladi su ciljano izloženi ovim proizvodima već samim njihovim dizajnom“, izjavio je Vinajak M. Prasad, rukovodilac Jedinice za kontrolu duvana pri SZO.
„Arome, atraktivna pakovanja i obmanjujući marketing koriste se kako bi proizvodi koji izazivaju jaku zavisnost i štete zdravlju izgledali moderno i privlačno. Rezultat je začarani krug zavisnosti koji preti da poništi godine napretka u kontroli duvana.“

Kampanja za 2026. godinu ima za cilj da:

• poveća svest o promenljivim strategijama industrije duvana i nikotina, uključujući upotrebu sintetičkog nikotina, nikotinskih soli i analoga radi povećanja potencijala za razvoj zavisnosti, uz predstavljanje proizvoda kao tehnološki naprednih;
• zagovara snažnije mere javnih politika za zaštitu mladih kroz zabranu aroma, reklamiranja i promocije (uključujući digitalne i društvene mreže), kao i regulisanje pakovanja i dizajna proizvoda koji povećavaju njihovu privlačnost; i
• spreči razvoj zavisnosti i smanji potražnju pružanjem znanja i alata javnosti – posebno mladima – kako bi mogli da se odupru manipulacijama industrije i dobiju pristup podršci za odvikavanje zasnovanoj na dokazima.

Nastavljajući zamah kampanje iz 2025. godine, Svetski dan bez duvana 2026.godine naglašava kontinuiranu posvećenost SZO razotkrivanju taktika industrije i unapređenju politika koje štite mlade ljude i zajednice od zavisnosti od nikotina. Kampanja poziva vlade, partnere i organizacije civilnog društva da ojačaju regulativu, zatvore postojeće praznine u politikama i zaštite buduće generacije od štetnih posledica upotrebe duvanskih i nikotinskih proizvoda.

Ključne činjenice o štetnosti duvanskih proizvoda 

• Duvan ubija do polovine svojih korisnika koji ne prestanu da ga koriste
• Duvan svake godine usmrti više od 7 miliona ljudi, uključujući procenjenih 1,6 miliona nepušača izloženih duvanskom dimu iz okruženja
• Oko 80% od 1,3 milijarde korisnika duvana u svetu živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
• U cilju suzbijanja epidemije duvana, države članice Svetske zdravstvene organizacije usvojile su Okvirnu konvenciju SZO o kontroli duvana (OKKD SZO) 2003. godine. Trenutno su 183 države potpisnice ovog sporazuma a među njima i Srbija od 2006. godine.
• Mere MPOWER  Svetske zdravstvene organizacije usklađene su sa OKKD SZO i pokazalo se da spasavaju živote i smanjuju troškove zdravstvene zaštite
• Naziv MPOWER  predstavlja akronim sastavljen od početnih slova šest ključnih mera za kontrolu duvana koje je preporučila SZO radi sprovođenja OKKD SZO:
  • Monitor- Praćenje učestalosti pušenja i preventivnih politika;
  • Protect – Zaštita ljudi od duvanskog dima na javnim mestima;
  • Offer – Obezbeđenje pomoći za odvikavanje od pušenja
  • Warn – Upozoravanja na opasnosti od duvana putem slikovnih upozorenja na bezličnim pakovanjima duvanskih proizvoda (bez znaka robne marke) i mas-medijskih kamanja;
  • Enforce – Osnaživanje zabrane reklamiranja i promocije duvanskih proizvoda i sponzoristava od strane duvanske
  • Raise – Povećanje poreza na duvanske proizvode.

Epidemija duvana predstavlja jednu od najvećih pretnji po javno zdravlje sa kojima se svet ikada suočio i odgovorna je za više od 7 miliona smrtnih slučajeva godišnje, kao i za invaliditet i dugotrajnu patnju usled bolesti povezanih sa upotrebom duvana (6).

Svi oblici upotrebe duvana su štetni i ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanu. Pušenje cigareta je najrasprostranjeniji oblik upotrebe duvana u svetu.Ostali duvanski proizvodi uključuju duvan za nargilu, cigare, cigarilose, zagrevane duvanske proizvode, duvan za ručno motanje cigareta, duvan za lulu, bidi cigarete, kreteke i bezdimne duvanske proizvode.

Oko 80% od 1,3 milijarde korisnika duvana širom sveta živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, gde je teret bolesti i smrtnosti povezanih sa duvanom najveći. Upotreba duvana doprinosi siromaštvu jer usmerava troškove domaćinstva sa osnovnih potreba, kao što su hrana i stanovanje, na duvanske proizvode.Ovakvo ponašanje je teško promeniti zbog snažne zavisnosti koju duvan izaziva.

Ekonomski troškovi upotrebe duvana su veliki i uključuju značajne troškove lečenja bolesti izazvanih duvanom, kao i gubitak ljudskog kapitala usled obolevanja i prevremene smrtnosti povezane sa duvanom.

Upotreba duvanskih proizvoda u svetu i Srbiji među mladima (noviji podaci)

Poznato je da u Srbiji svakodnevno ili povremeno puši oko 1/3 odraslih stanovnika, dok e-cigarete koristi sve veći broj odraslih stanovnika (od 5 do 10%, zavisno od istraživanja i područja).

Prema poslednjem Evropskom školskom istraživanju o upotrebi duvana, alkohola i drugih droga (ESPAD 2024) među adolescentima uzrasta 13-15 godina:

• Skoro svaki treći učenik je barem jednom u životu pušio cigarete (u proseku 32%). Najveće stope prevalencije zabeležene su u Mađarskoj (51%) i Slovačkoj (46%), dok su najniže na Islandu (13%) i Malti (16%). U Srbiji 32,5% mladih uzrasta 13-15 godina je probalo cigaretu.
• Polne razlike pokazuju nešto veću prevalencu među devojčicama (32% naspram 31% kod dečaka). Ovaj trend je prisutan u više od dve trećine zemalja, sa najvećim razlikama u Rumuniji (47% naspram 36%) i Bugarskoj (46% naspram 36%). Međutim, u nekim zemljama ovaj trend je obrnut, naročito u Gruziji (35% naspram 24%). U Srbiji 31,5% mladića i 33,3% devojaka je probalo cigarete do 15 godina.
• Trenutnu upotrebu cigareta, definisanu kao pušenje u poslednjih 30 dana, prijavljuje 18% učenika. Najveća prevalenca zabeležena je u Hrvatskoj i Mađarskoj (32%), dok je najniža na Islandu (4,2%) i u Švedskoj (8,2%). U Srbiji 24,5% mlađih od 15 godina trenutno puši. Trenutno pušenje je češće među devojčicama u više od polovine zemalja ESPAD, s najvećom razlikom u Bugarskoj (34% naspram 25%) i Rumuniji (30% naspram 22%), dok je u Srbiji 25,5% naspram 23,4%. Međutim, obrazac je obrnut u Gruziji (18% naspram 9,5%), gde dečaci češće puše.
• Svakodnevno pušenje cigareta prijavljuje 7,9% učenika iz ESPAD uzorka, sa sličnim procentima među polovima. Najveće stope zabeležene su u Bugarskoj i Hrvatskoj (20%), dok je najniža na Islandu (0,8%),a u Srbiji je veća od proseka (13,1%) i ne razlikuje se po polu.
• U proseku, 44% učenika u ESPAD zemljama izjavljuje da su barem jednom u životu koristili elektronske cigarete, a nacionalna prevalenca varira od 22% u Portugalu do 57% u Mađarskoj a u Srbiji je 53,7%.

Ključne mere za smanjenje potražnje za duvanom

Praćenje je od ključnog značaja

Kvalitetan nadzor prati obim i karakteristike epidemije duvana i ukazuje na najbolje načine prilagođavanja politika.Gotovo polovina svetske populacije redovno se ispituje o upotrebi duvana kroz nacionalno reprezentativna istraživanja među odraslima i adolescentima.

Pasivno pušenje ubija

Duvanski dim iz okruženja nastaje u restoranima, kancelarijama, domovima i drugim zatvorenim prostorima kada ljudi koriste duvanske proizvode. Ne postoji bezbedan nivo izloženosti duvanskom dimu iz okruženja.Pasivno pušenje izaziva ozbiljne kardiovaskularne i respiratorne bolesti, uključujući koronarnu bolest srca i rak pluća, i svake godine prevremeno usmrti oko 1,6 miliona ljudi.

Više od trećine svetske populacije koja živi u 79 zemalja zaštićeno je sveobuhvatnim nacionalnim zakonima o zabrani pušenja u zatvorenim prostorima.

Korisnicima duvana potrebna je pomoć za prestanak

Među pušačima koji su svesni opasnosti duvana, većina želi da prestane da puši. Savetovanje i medikamentozna terapija mogu više nego udvostručiti šanse za uspešan prestanak upotrebe duvana.

Sveobuhvatne nacionalne usluge za odvikavanje od duvana, uz potpuno ili delimično pokrivanje troškova, dostupne su samo u 31 zemlji, što obuhvata trećinu svetske populacije.

Slikovna zdravstvena upozorenja daju rezultate

Snažne medijske kampanje protiv duvana i slikovna zdravstvena upozorenja sprečavaju decu i druge osetljive grupe da započnu upotrebu duvana i povećavaju broj korisnika koji prestaju da ga koriste.
Danas 62% svetske populacije živi u 110 zemalja koje ispunjavaju standarde najbolje prakse za grafička zdravstvena upozorenja, uključujući velika slikovna upozorenja (50% ili više glavne površine pakovanja), prikazana na nacionalnom jeziku i redovno menjana.

Čak 2,9 milijardi ljudi živi u 36 zemalja koje su tokom poslednje dve godine sprovele najmanje jednu snažnu medijsku kampanju protiv duvana.

Zabrane reklamiranja duvana smanjuju potrošnju

Reklamiranje, promocija i sponzorstva duvanskih proizvoda povećavaju i održavaju upotrebu duvana efikasnim pridobijanjem novih korisnika i obeshrabrivanjem postojećih korisnika da prestanu.
Više od trećine zemalja (68), koje obuhvataju više od četvrtine svetske populacije, uvelo je potpunu zabranu svih oblika reklamiranja, promocije i sponzorisanja duvanskih proizvoda.

Akcize efikasno smanjuju upotrebu duvana

Akcize, kao specifični porezi na duvanske proizvode, predstavljaju najisplativiji način smanjenja upotrebe duvana, posebno među mladima i osobama sa nižim prihodima. Povećanje akciza koje dovede do rasta cena duvana za 10% smanjuje potrošnju duvana za oko 4% u zemljama sa visokim prihodima i oko 5% u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
Ipak, visoki porezi na duvan retko se primenjuju.Samo 41 zemlja, u kojoj živi 12% svetske populacije, uvela je poreze tako da najmanje 75% maloprodajne cene duvanskih proizvoda čini porez.

Nelegalna trgovina duvanskim proizvodima mora biti zaustavljena

Nelegalna trgovina duvanskim proizvodima predstavlja ozbiljan zdravstveni, ekonomski i bezbednosni problem širom sveta.Procenjuje se da je jedan od deset cigareta i drugih duvanskih proizvoda koji se koriste u svetu nelegalan.
Iskustva brojnih zemalja pokazuju da se nelegalna trgovina može uspešno suzbiti čak i kada se povećavaju porezi i cene duvana, što dovodi do većih poreskih prihoda i smanjene upotrebe duvana.
Protokol uz OKKD SZO za eliminaciju nelegalne trgovine duvanskim proizvodima predstavlja ključnu meru na strani ponude za smanjenje upotrebe duvana i njegovih zdravstvenih i ekonomskih posledica.

Novi nikotinski i duvanski proizvodi

Zagrevani duvanski proizvodi stvaraju aerosol koji sadrži nikotin i toksične hemikalije zagrevanjem duvana ili aktivacijom uređaja koji sadrži duvan. Sadrže nikotin, supstancu koja izaziva jaku zavisnost, dodatke koji nisu duvan i često imaju različite arome.

Uprkos tvrdnjama o „smanjenju rizika“, nema dokaza da su zagrevani duvanski proizvodi manje štetni od konvencionalnih duvanskih proizvoda. Iako se neke toksične supstance nalaze u manjim koncentracijama nego u duvanskom dimu, aerosol zagrevanih proizvoda sadrži druge toksične supstance, ponekad u većim količinama, poput glicidola, piridina, dimetil-trisulfida, acetoina i metilglioksala.

Pored toga, neke toksične supstance prisutne u aerosolima ovih proizvoda ne nalaze se u dimu konvencionalnih cigareta i mogu imati dodatne štetne posledice po zdravlje. Neke od supstanci koje se oslobađaju klasifikovane su kao kancerogene.
Elektronske cigarete predstavljaju najčešći oblik elektronskih sistema za isporuku nikotina (ENDS) i elektronskih sistema bez nikotina (ENDS), ali postoje i drugi proizvodi poput elektronskih cigara i elektronskih lula.ENDS sadrže različite količine nikotina i štetnih emisija. Upotreba ovih proizvoda često se naziva „vejping “, ali to ne znači da su bezopasni ili da oslobađaju samo vodenu paru.

Emisije elektronskih cigareta obično sadrže nikotin i druge toksične supstance štetne i za korisnike i za osobe izložene aerosolu iz okruženja. Kod pojedinih proizvoda označenih kao proizvodi bez nikotina utvrđeno je prisustvo nikotina.

Dokazi ukazuju da su ovi proizvodi štetni po zdravlje i da nisu bezbedni. Ipak, još je rano za konačne zaključke o njihovim dugoročnim posledicama. Neka novija istraživanja ukazuju da upotreba elektronskih cigareta može povećati rizik od srčanih i plućnih bolesti. Izloženost nikotinu tokom trudnoće može imati negativne posledice po fetus, dok nikotin, kao supstanca koja izaziva jaku zavisnost, štetno utiče na razvoj mozga.

Poznat je sindrom i sindrom „kokičastih pluća”. EVALI  sindrom (E-cigarette or Vaping Product Use-Associated Lung Injury) predstavlja ozbiljno oštećenje pluća povezano sa upotrebom elektronskih cigareta i „vejping“ proizvoda.Prvi put je široko prepoznat 2019. godine u SAD, kada je zabeležen veliki broj mladih osoba sa teškim respiratornim simptomima nakon korišćenja elektronskih cigareta, naročito proizvoda koji su sadržali THC i vitamin E acetat. Simptomi mogu biti: kašalj, otežano disanje, bol u grudima, povišena temperatura, mučnina, povraćanje i malaksalost. Kod težih slučajeva može doći do akutne respiratorne insuficijencije i potrebe za intenzivnim lečenjem. Smatra se da EVALI  nije jedna jedinstvena bolest, već skup različitih tipova oštećenja pluća izazvanih hemikalijama iz aerosola elektronskih cigareta.

Nikotinske vrećice su unapred pripremljene kesice koje sadrže nikotin i po određenim karakteristikama podsećaju na tradicionalne bezdimne duvanske proizvode, poput snusa – po izgledu, sadržaju nikotina i načinu upotrebe (postavljanjem između usne i desni). Često se promovišu kao „bez duvana“, uz tvrdnje da se mogu koristiti bilo gde, a u nekim zemljama, poput SAD, nazivaju se i „bele vrećice“.

Odgovor Svetske zdravstvene organizacije

Postoji suštinski i nepomirljiv sukob između interesa duvanske industrije i interesa javnozdravstvene politike. Duvanska industrija proizvodi i promoviše proizvod za koji je naučno dokazano da izaziva zavisnost, uzrokuje bolesti i smrt i doprinosi brojnim društvenim problemima, uključujući povećanje siromaštva.

Razmere ljudske i ekonomske tragedije koju izaziva duvan su alarmantne, ali i preventabilne. Duvanska industrija nastoji da prikrije opasnosti svojih proizvoda, ali borba protiv toga se nastavlja.

Okvirna konvencija o kontroli duvana OKKD SZO predstavlja prekretnicu u unapređenju javnog zdravlja. To je sporazum zasnovan na dokazima koji potvrđuje pravo ljudi na najviši mogući standard zdravlja, pruža pravni okvir za međunarodnu zdravstvenu saradnju i postavlja visoke standarde za primenu mera kontrole duvana. Od stupanja na snagu 2005. godine, WHO FCTC ima 182 potpisnice koje obuhvataju više od 90% svetske populacije.

SZO je 2007. godine predstavila već spomenutu praktičnu i isplativu inicijativu za unapređenje primene mera za smanjenje potražnje iz OKKD SZO, pod nazivom MPOWER.

Naša zemlja primenjuje sve grupe mera kontrole duvana ali postoje značajna područja unapređenja, naročito kada su u pitanju:

• povećanje akciza na cigarete (više efekata po smanjenje prevalencije pušenja ima ako se sprovodi nenajavljeno; povećanje cene cigareta za 10% smanjuje prevalenciju za 4-8%);
• bolja regulacija nikotinskih i nenikotinskih proizvoda za inhaliranje;
• razvoj nacionalnih kampanja za prevenciju pušenja u dovoljnom trajanju, sa vidljivošću na nacionalnim frekvencijama medija, za različite ciljne grupe;
• uvođenje potpune zaštite stanovništva od izloženosti duvanskom dimu u ugostiteljskim objektima i na otvorenim prostorima za zabavu i rekreaciju (parkovi, plaže i sl);
• uvođenje bezličnih pakovanja cigareta (bez robnog znaka);
• bolja kontrola zabrane prodaje maloletnicima;
• bolja kontrola zabrane pušenja na javnim mestima;
• bolja kontrola zabrane oglašavanja duvanskih proizvoda i zabrane promocije i sponzorstava od strane duvanske industrije;
• bolje regulisanje zabrane direktnog i indirektnog reklamiranja duvanskih proizvoda na društvenim medijima i zabrane njihove promocije na zabavnim i kulturnim manifestacijama, filmu, pozorištu i sl;
• obezbeđenje savetovanja u svim domovima zdravlja i besplatne farmakoterapije za odvikavanje od pušenja;
• strateško planiranje mera kontrole duvana u skladu sa OKKD SZO (nepostojanje Strategije kontrole duvana).

Izvor: sajt Instituta za javno zdravlje Vojvodine (preuzet i preuređen tekst za potrebe ZJZ Kraljevo)