Светски дан без дувана обележава се и ове године 31. маја, у организацији Светске здравствене  организације (СЗО) и других значајних ауторитета у јавном здрављу широм света, како би подигли свест о штетним тактикама дуванске индустрије са слоганом: „Разоткривање привлачности: супротстављање зависности од никотина и дувана.”

Кампања тежи да укаже на начине на које индустрија дувана и никотина наставља да изнова осмишљава и преобликује своје производе како би привукла нову генерацију корисника, посебно децу и адолесценте, истовремено избегавајући строже мере контроле дувана широм света.

Упркос деценијама напретка у смањењу употребе дувана, тактике дуванске индустрије остају неумољиве. Компаније агресивно промовишу нове и растуће никотинске производе, као што су електронске цигарете, никотинске врећице и уређаји са синтетичким никотином – често представљени као „иновације“ – како би одржале зависност и придобиле нове кориснике.Овакве стратегије прете да пониште тешко стечене резултате у контроли дувана и заштити јавног здравља.

Забрињавајући нови подаци откривају размере проблема: најмање 40 милиона деце узраста 13–15 година широм света наводи да тренутно користи најмање један дувански производ.Од тога, 20 милиона пуши цигарете, а 10 милиона користи бездимне (оралне/назалне) дуванске производе. Такође, најмање 15 милиона адолесцената узраста 13–15 година већ користи електронске цигарете, а у земљама за које постоје подаци, деца у просеку имају девет пута већу вероватноћу да користе електронске цигарете него одрасли.

„Млади су циљано изложени овим производима већ самим њиховим дизајном“, изјавио је Винајак М. Прасад, руководилац Јединице за контролу дувана при СЗО.
„Ароме, атрактивна паковања и обмањујући маркетинг користе се како би производи који изазивају јаку зависност и штете здрављу изгледали модерно и привлачно. Резултат је зачарани круг зависности који прети да поништи године напретка у контроли дувана.“

Кампања за 2026. годину има за циљ да:

• повећа свест о променљивим стратегијама индустрије дувана и никотина, укључујући употребу синтетичког никотина, никотинских соли и аналога ради повећања потенцијала за развој зависности, уз представљање производа као технолошки напредних;
• заговара снажније мере јавних политика за заштиту младих кроз забрану арома, рекламирања и промоције (укључујући дигиталне и друштвене мреже), као и регулисање паковања и дизајна производа који повећавају њихову привлачност; и
• спречи развој зависности и смањи потражњу пружањем знања и алата јавности – посебно младима – како би могли да се одупру манипулацијама индустрије и добију приступ подршци за одвикавање заснованој на доказима.

Настављајући замах кампање из 2025. године, Светски дан без дувана 2026.године наглашава континуирану посвећеност СЗО разоткривању тактика индустрије и унапређењу политика које штите младе људе и заједнице од зависности од никотина. Кампања позива владе, партнере и организације цивилног друштва да ојачају регулативу, затворе постојеће празнине у политикама и заштите будуће генерације од штетних последица употребе дуванских и никотинских производа.

Кључне чињенице о штетности дуванских производа 

• Дуван убија до половине својих корисника који не престану да га користе
• Дуван сваке године усмрти више од 7 милиона људи, укључујући процењених 1,6 милиона непушача изложених дуванском диму из окружења
• Око 80% од 1,3 милијарде корисника дувана у свету живи у земљама са ниским и средњим приходима.
• У циљу сузбијања епидемије дувана, државе чланице Светске здравствене организације усвојиле су Оквирну конвенцију СЗО о контроли дувана (ОККД СЗО) 2003. године. Тренутно су 183 државе потписнице овог споразума а међу њима и Србија од 2006. године.
• Мере MPOWER  Светске здравствене организације усклађене су са ОККД СЗО и показало се да спасавају животе и смањују трошкове здравствене заштите
• Назив MPOWER  представља акроним састављен од почетних слова шест кључних мера за контролу дувана које је препоручила СЗО ради спровођења ОККД СЗО:
  • Monitor- Праћење учесталости пушења и превентивних политика;
  • Protect – Заштита људи од дуванског дима на јавним местима;
  • Оffer – Обезбеђење помоћи за одвикавање од пушења
  • Warn – Упозоравања на опасности од дувана путем сликовних упозорења на безличним паковањима дуванских производа (без знака робне марке) и мас-медијских камања;
  • Еnforce – Оснаживање забране рекламирања и промоције дуванских производа и спонзористава од стране дуванске
  • Raise – Повећање пореза на дуванске производе.

Епидемија дувана представља једну од највећих претњи по јавно здравље са којима се свет икада суочио и одговорна је за више од 7 милиона смртних случајева годишње, као и за инвалидитет и дуготрајну патњу услед болести повезаних са употребом дувана (6).

Сви облици употребе дувана су штетни и не постоји безбедан ниво изложености дувану. Пушење цигарета је најраспрострањенији облик употребе дувана у свету.Остали дувански производи укључују дуван за наргилу, цигаре, цигарилосе, загреване дуванске производе, дуван за ручно мотање цигарета, дуван за лулу, биди цигарете, кретеке и бездимне дуванске производе.

Око 80% од 1,3 милијарде корисника дувана широм света живи у земљама са ниским и средњим приходима, где је терет болести и смртности повезаних са дуваном највећи. Употреба дувана доприноси сиромаштву јер усмерава трошкове домаћинства са основних потреба, као што су храна и становање, на дуванске производе.Овакво понашање је тешко променити због снажне зависности коју дуван изазива.

Економски трошкови употребе дувана су велики и укључују значајне трошкове лечења болести изазваних дуваном, као и губитак људског капитала услед оболевања и превремене смртности повезане са дуваном.

Употреба дуванских производа у свету и Србији међу младима (новији подаци)

Познато је да у Србији свакодневно или повремено пуши око 1/3 одраслих становника, док е-цигарете користи све већи број одраслих становника (од 5 до 10%, зависно од истраживања и подручја).

Према последњем Европском школском истраживању о употреби дувана, алкохола и других дрога (ESPAD 2024) међу адолесцентима узраста 13-15 година:

• Скоро сваки трећи ученик је барем једном у животу пушио цигарете (у просеку 32%). Највеће стопе преваленције забележене су у Мађарској (51%) и Словачкој (46%), док су најниже на Исланду (13%) и Малти (16%). У Србији 32,5% младих узраста 13-15 година је пробало цигарету.
• Полне разлике показују нешто већу преваленцу међу девојчицама (32% наспрам 31% код дечака). Овај тренд је присутан у више од две трећине земаља, са највећим разликама у Румунији (47% наспрам 36%) и Бугарској (46% наспрам 36%). Међутим, у неким земљама овај тренд је обрнут, нарочито у Грузији (35% наспрам 24%). У Србији 31,5% младића и 33,3% девојака је пробало цигарете до 15 година.
• Тренутну употребу цигарета, дефинисану као пушење у последњих 30 дана, пријављује 18% ученика. Највећа преваленца забележена је у Хрватској и Мађарској (32%), док је најнижа на Исланду (4,2%) и у Шведској (8,2%). У Србији 24,5% млађих од 15 година тренутно пуши. Тренутно пушење је чешће међу девојчицама у више од половине земаља ESPAD, с највећом разликом у Бугарској (34% наспрам 25%) и Румунији (30% наспрам 22%), док је у Србији 25,5% наспрам 23,4%. Међутим, образац је обрнут у Грузији (18% наспрам 9,5%), где дечаци чешће пуше.
• Свакодневно пушење цигарета пријављује 7,9% ученика из ESPAD узорка, са сличним процентима међу половима. Највеће стопе забележене су у Бугарској и Хрватској (20%), док је најнижа на Исланду (0,8%),а у Србији је већа од просека (13,1%) и не разликује се по полу.
• У просеку, 44% ученика у ЕСПАД земљама изјављује да су барем једном у животу користили електронске цигарете, а национална преваленца варира од 22% у Португалу до 57% у Мађарској а у Србији је 53,7%.

Кључне мере за смањење потражње за дуваном

Праћење је од кључног значаја

Квалитетан надзор прати обим и карактеристике епидемије дувана и указује на најбоље начине прилагођавања политика.Готово половина светске популације редовно се испитује о употреби дувана кроз национално репрезентативна истраживања међу одраслима и адолесцентима.

Пасивно пушење убија

Дувански дим из окружења настаје у ресторанима, канцеларијама, домовима и другим затвореним просторима када људи користе дуванске производе. Не постоји безбедан ниво изложености дуванском диму из окружења.Пасивно пушење изазива озбиљне кардиоваскуларне и респираторне болести, укључујући коронарну болест срца и рак плућа, и сваке године превремено усмрти око 1,6 милиона људи.

Више од трећине светске популације која живи у 79 земаља заштићено је свеобухватним националним законима о забрани пушења у затвореним просторима.

Корисницима дувана потребна је помоћ за престанак

Међу пушачима који су свесни опасности дувана, већина жели да престане да пуши. Саветовање и медикаментозна терапија могу више него удвостручити шансе за успешан престанак употребе дувана.

Свеобухватне националне услуге за одвикавање од дувана, уз потпуно или делимично покривање трошкова, доступне су само у 31 земљи, што обухвата трећину светске популације.

Сликовна здравствена упозорења дају резултате

Снажне медијске кампање против дувана и сликовна здравствена упозорења спречавају децу и друге осетљиве групе да започну употребу дувана и повећавају број корисника који престају да га користе.
Данас 62% светске популације живи у 110 земаља које испуњавају стандарде најбоље праксе за графичка здравствена упозорења, укључујући велика сликовна упозорења (50% или више главне површине паковања), приказана на националном језику и редовно мењана.

Чак 2,9 милијарди људи живи у 36 земаља које су током последње две године спровеле најмање једну снажну медијску кампању против дувана.

Забране рекламирања дувана смањују потрошњу

Рекламирање, промоција и спонзорства дуванских производа повећавају и одржавају употребу дувана ефикасним придобијањем нових корисника и обесхрабривањем постојећих корисника да престану.
Више од трећине земаља (68), које обухватају више од четвртине светске популације, увело је потпуну забрану свих облика рекламирања, промоције и спонзорисања дуванских производа.

Акцизе ефикасно смањују употребу дувана

Акцизе, као специфични порези на дуванске производе, представљају најисплативији начин смањења употребе дувана, посебно међу младима и особама са нижим приходима. Повећање акциза које доведе до раста цена дувана за 10% смањује потрошњу дувана за око 4% у земљама са високим приходима и око 5% у земљама са ниским и средњим приходима.
Ипак, високи порези на дуван ретко се примењују.Само 41 земља, у којој живи 12% светске популације, увела је порезе тако да најмање 75% малопродајне цене дуванских производа чини порез.

Нелегална трговина дуванским производима мора бити заустављена

Нелегална трговина дуванским производима представља озбиљан здравствени, економски и безбедносни проблем широм света.Процењује се да је један од десет цигарета и других дуванских производа који се користе у свету нелегалан.
Искуства бројних земаља показују да се нелегална трговина може успешно сузбити чак и када се повећавају порези и цене дувана, што доводи до већих пореских прихода и смањене употребе дувана.
Протокол уз ОККД СЗО за елиминацију нелегалне трговине дуванским производима представља кључну меру на страни понуде за смањење употребе дувана и његових здравствених и економских последица.

Нови никотински и дувански производи

Загревани дувански производи стварају аеросол који садржи никотин и токсичне хемикалије загревањем дувана или активацијом уређаја који садржи дуван. Садрже никотин, супстанцу која изазива јаку зависност, додатке који нису дуван и често имају различите ароме.

Упркос тврдњама о „смањењу ризика“, нема доказа да су загревани дувански производи мање штетни од конвенционалних дуванских производа. Иако се неке токсичне супстанце налазе у мањим концентрацијама него у дуванском диму, аеросол загреваних производа садржи друге токсичне супстанце, понекад у већим количинама, попут глицидола, пиридина, диметил-трисулфида, ацетоина и метилглиоксала.

Поред тога, неке токсичне супстанце присутне у аеросолима ових производа не налазе се у диму конвенционалних цигарета и могу имати додатне штетне последице по здравље. Неке од супстанци које се ослобађају класификоване су као канцерогене.
Електронске цигарете представљају најчешћи облик електронских система за испоруку никотина (ENDS) и електронских система без никотина (ENDS), али постоје и други производи попут електронских цигара и електронских лула.ENDS садрже различите количине никотина и штетних емисија. Употреба ових производа често се назива „vejping “, али то не значи да су безопасни или да ослобађају само водену пару.

Емисије електронских цигарета обично садрже никотин и друге токсичне супстанце штетне и за кориснике и за особе изложене аеросолу из окружења. Код појединих производа означених као производи без никотина утврђено је присуство никотина.

Докази указују да су ови производи штетни по здравље и да нису безбедни. Ипак, још је рано за коначне закључке о њиховим дугорочним последицама. Нека новија истраживања указују да употреба електронских цигарета може повећати ризик од срчаних и плућних болести. Изложеност никотину током трудноће може имати негативне последице по фетус, док никотин, као супстанца која изазива јаку зависност, штетно утиче на развој мозга.

Познат је синдром и синдром „кокичастих плућа”. EVALI  синдром (E-cigarette or Vaping Product Use-Associated Lung Injury) представља озбиљно оштећење плућа повезано са употребом електронских цигарета и „вејпинг“ производа.Први пут је широко препознат 2019. године у САД, када је забележен велики број младих особа са тешким респираторним симптомима након коришћења електронских цигарета, нарочито производа који су садржали ТХЦ и витамин Е ацетат. Симптоми могу бити: кашаљ, отежано дисање, бол у грудима, повишена температура, мучнина, повраћање и малаксалост. Код тежих случајева може доћи до акутне респираторне инсуфицијенције и потребе за интензивним лечењем. Сматра се да EVALI  није једна јединствена болест, већ скуп различитих типова оштећења плућа изазваних хемикалијама из аеросола електронских цигарета.

Никотинске врећице су унапред припремљене кесице које садрже никотин и по одређеним карактеристикама подсећају на традиционалне бездимне дуванске производе, попут снуса – по изгледу, садржају никотина и начину употребе (постављањем између усне и десни). Често се промовишу као „без дувана“, уз тврдње да се могу користити било где, а у неким земљама, попут САД, називају се и „беле врећице“.

Одговор Светске здравствене организације

Постоји суштински и непомирљив сукоб између интереса дуванске индустрије и интереса јавноздравствене политике. Дуванска индустрија производи и промовише производ за који је научно доказано да изазива зависност, узрокује болести и смрт и доприноси бројним друштвеним проблемима, укључујући повећање сиромаштва.

Размере људске и економске трагедије коју изазива дуван су алармантне, али и превентабилне. Дуванска индустрија настоји да прикрије опасности својих производа, али борба против тога се наставља.

Оквирнa конвенцијa о контроли дувана ОККД СЗО представља прекретницу у унапређењу јавног здравља. То је споразум заснован на доказима који потврђује право људи на највиши могући стандард здравља, пружа правни оквир за међународну здравствену сарадњу и поставља високе стандарде за примену мера контроле дувана. Од ступања на снагу 2005. године, WHO FCTC има 182 потписнице које обухватају више од 90% светске популације.

СЗО је 2007. године представила већ споменуту практичну и исплативу иницијативу за унапређење примене мера за смањење потражње из ОККД СЗО, под називом MPOWER.

Наша земља примењује све групе мера контроле дувана али постоје значајна подручја унапређења, нарочито када су у питању:

• повећање акциза на цигарете (више ефеката по смањење преваленције пушења има ако се спроводи ненајављено; повећање цене цигарета за 10% смањује преваленцију за 4-8%);
• боља регулација никотинских и неникотинских производа за инхалирање;
• развој националних кампања за превенцију пушења у довољном трајању, са видљивошћу на националним фреквенцијама медија, за различите циљне групе;
• увођење потпуне заштите становништва од изложености дуванском диму у угоститељским објектима и на отвореним просторима за забаву и рекреацију (паркови, плаже и сл);
• увођење безличних паковања цигарета (без робног знака);
• боља контрола забране продаје малолетницима;
• боља контрола забране пушења на јавним местима;
• боља контрола забране оглашавања дуванских производа и забране промоције и спонзорстава од стране дуванске индустрије;
• боље регулисање забране директног и индиректног рекламирања дуванских производа на друштвеним медијима и забране њихове промоције на забавним и културним манифестацијама, филму, позоришту и сл;
• обезбеђење саветовања у свим домовима здравља и бесплатне фармакотерапије за одвикавање од пушења;
• стратешко планирање мера контроле дувана у складу са ОККД СЗО (непостојање Стратегије контроле дувана).

Извор: сајт Института за јавно здравље Војводине (преузет и преуређен текст за потребе ЗЈЗ Краљево)