Međunarodni dan protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama obeležava se 26. juna širom sveta. Obeležavanje ovog datuma, koji je 1987. godine usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija, ima za cilj mobilisanje pojedinaca i zajednice za podizanje svesti o posledicama zloupotrebe droga i njihovo podsticanje za aktivan odnos u suzbijanju ovog značajnog društvenog problema.

Slogan ovogodišnje kampanje „Prekinimo lanac: Zaustavimo organizovani kriminal”, koji postavlja Kancelarija Ujedinjenih nacija za droge i kriminal, ističe potrebu za koordinisanim i kontinuiranim delovanjem kako bi se prekinuo lanac organizovanog kriminala i trgovine drogom – delovanjem na osnovne uzroke problema, ulaganjem u prevenciju i izgradnjom jačih zdravstvenih, obrazovnih i socijalnih sistema.

Uticaj zloupotrebe droga je višedimenzionalan i duboko prožima različite segmente društva – od pojedinaca koji se suočavaju sa zavisnošću od droga, do zajednica koje se bore sa posledicama nezakonite trgovine drogom i delovanjem organizovanog kriminala. Osobe koje koriste droge često su izložene stigmatizaciji i diskriminaciji, što može dodatno ugroziti njihovo fizičko i mentalno zdravlje, i biti prepreka u pristupu potrebnim zdravstvenim i socijalnim uslugama. Suočavanje sa ovim izazovom zahteva sistemski pristup zasnovan na naučnim dokazima, koji prioritetno uključuje mere prevencije, rane intervencije i dostupno kvalitetno lečenje.

U regionima obeleženim nestabilnošću, organizovane kriminalne mreže šire proizvodnju i trgovinu drogom u neviđenim razmerama. U Zlatnom trouglu jugoistočne Azije, metamfetamin sada dominira nad tradicionalnim drogama poput opijuma i heroina, dok se naoružane grupe bave i velikim onlajn prevarama i finansijskim prevarama.

U Latinskoj Americi i na Karibima, rekordna proizvodnja i trgovina kokainom podstiču nasilje i erodiraju državne institucije. Kako se potražnja širi, tržišta kokaina brzo rastu ne samo u Evropi već i širom Afrike i Azije.
Trgovina drogom je duboko povezana sa drugim zločinima, uključujući trgovinu ljudima, ilegalno rudarstvo i uništavanje životne sredine. Zajedno, ovi međusobno povezani zločini su deo začaranog kruga koji učvršćuje siromaštvo, eksploataciju, institucionalnu slabost i zavisnost.

Zaustavljanje trgovine drogom zahteva dugoročnu koordiniranu akciju kako bi se rešila ponuda i potražnja i sprečile organizovane kriminalne grupe da iskoriste ranjivosti.
Kako se sintetičke droge i nove metode trgovine razvijaju, tako se moraju razvijati i naši odgovori. Inovacije i globalna saradnja su hitnije nego ikad.

UNODC sarađuje sa zemljama kako bi se zaustavio protok hemikalija koje se koriste u ilegalnoj proizvodnji droga, ojačala prevencija, proširile usluge lečenja i oporavka i podržale zajednice u tranziciji. Ciklus se može prekinuti — i zajedno to možemo učiniti.

Svake godine, UNODC objavljuje Svetski izveštaj o drogama, pun ključnih statistika i činjeničnih podataka dobijenih iz zvaničnih izvora, naučno zasnovanog pristupa i istraživanja.
Ovogodišnji izveštaj biće objavljen 26. juna.

Podaci od prethodne godine

U svetu, prema izveštaju Kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala (UNODC) objavljenom 2023. godine, upotreba droga i dalje je visoka širom sveta, jer je u 2021. godini 1 od 17 osoba starosti 15-64 godine koristila drogu u poslednjih 12 meseci. Procenjeni broj korisnika je porastao sa 240 miliona u 2011. godini na 296 miliona u 2021. godini (5,8% svetske populacije starosti 15-64 godine). Ovo povećanje od 23% je delom zbog rasta stanovništva. Kanabis je i dalje najčešće korišćena droga, sa oko 219 miliona korisnika (4,3% globalne odrasle populacije). Istraživanjem iz 2021. godine procenjeno je da je 36 miliona ljudi koristilo amfetamine, 22 miliona je koristio kokain, a 20 miliona je koristilo supstance tipa „ekstazi“ u godini koja je prethodila istraživanju. Udeo korisnica je veći u slučaju stimulansa amfetaminskog tipa (45% korisnika su žene) i nemedicinske upotrebe farmaceutskih proizvoda (između 45 i 49% korisnika su žene), dok je najveći udeo muškaraca kod korisnika opijata (75%) i kokaina (73%). Opioidi su i dalje grupa droga koja najviše doprinose teškim oštećenjima usled njihove zloupotrebe (pogotovo heroin), uključujući smrtni ishod zbog predoziranja.

U Srbiji, 2022. godine, prema HBSC istraživanju,  kanabis je probalo 7,8% učenika 1. razreda srednjih škola i gimnazija, sa većom učestalošću među dečacima u poređenju sa devojčicama.

Prema poslednjem Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije, u 2019. godini, kod stanovnika dobi 15 i više godina, neku od ilegalnih droga obuhvaćenih istraživanjem (amfetamin/metafetamin, kanabis, kokain, ekstazi, heroin, lepak ili druge ispraljive psihoaktivne supstance) ikada u životu je koristilo 4,2% stanovništva Srbije, dok je u prethodnih 12 meseci taj procenat iznosio 1,4%. Najčešće korišćena ilegalna droga je kanabis koju je koristilo 1,2% stanovnika u prethodnih godinu dana.

Upotreba ostalih ilegalnih droga u prethodnih godinu dana je od 0,1% do 0,2%.

Brošure:
– Bolje sprečiti nego lečiti
– Vodič za radionice sa mladima