Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака (ИАРЦ), у свету је у 2022. години регистровано приближно 20 милиона нових случајева малигних болести и око 9,7 милиона смртних исхода од рака.

Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.

Кључне чињенице:

• Рак је један од водећих узрока смрти широм света и одговоран је за скоро 10 милиона смрти у 2022. години, или скоро сваки шести смртни случај.
• Начешћи карциноми су:карцином дојке, плућа, дебелог црева и ректума и простате, а код нас и рак грлића материце (услед касног откривања и лечења , непостојања обавезне вакцине)
• Отприлике 1/3 смртних случајева од рака је последица употребе дувана, високог индекса телесне масе, конзумирања алкохола, малог уноса воћа и поврћа и недостатка физичке активности.
• Инфекције које изазивају рак, као што су хумани папилома вирус (ХПВ) и хепатитис, одговорне су за приближно 30% случајева рака у земљама са ниским и нижим средњим приходима.
• Многе врсте рака се могу излечити ако се рано открију и ефикасно лече.
• Најважнији организовани, популациони, скринизи на рак (откривање у раној фази када још нема симптома) су: Папаниколау тест (рано откривање рака грлића материце; од 25 до 64 године, 1 годишње или ређе ако гинеколог одреди), мамографија (рано откривање рака дојке; од 50 до 69 година, 1 у 2 године) и тест на скривено крварење у столици (рано откривање рака дебелог црева; од 50 до 74 године, 1 у 2 године).
• Имунизација деце, посебно против хепатитиса у узрасту одојчета (смањује се ризик од хепатоцелуларног карцинома) и ХПВ имунизација код оба пола, од 9 до 19 година (спречава код жена – рак грлића материце, вагине и вулве; код мушкараца – рак пениса, а код оба пола – рак задњег дела грла и завршног дела дебелог црева);
• Упознајте се са могућим првим знацима и симптомима малигних тумора (рака).

Оболевање и умирање од рака у свету

Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години и 14,1 милиона људи у 2012. години на 19,3 милиона људи у 2020. години. Према истом извору, регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Процена је да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести.

Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика за рак, повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја, где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама.

Упркос чињеници да су превентивни програми у неким земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце (пример, у већини земаља, осим у земљама субсахарске Африке), нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.

У свету су, и даље, рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,5% свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (13,5%) и колоректални карцином (10,9%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,2% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15%), а следе га рак плућа (13,8%) и рак дебелог црева (9,5%).

Оболевање и умирање од рака у Србији

У Србији су током 2024. године од свих малигних тумора оболеле 41.472 особе (21.793 мушкарца и 19.679 жена).

Исте године од рака је умрло 20.314 особа оба пола, 10.967 мушкараца и 9.347 жена.
Према последњем извештају Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”, “Малигни тумори у Републици Србији”, током 2024. године, водеће локализације у оболевању од рака за мушку популацију биле су плућа и бронх (19,5%), колон и ректум (15,9%), простата (12,4%), мокраћна бешика (8,2%) и панкреас (3,4%). 
Код особа женског пола најчешће локализције тумора биле су дојка (23,1%), плућа и бронх (10,1%), колон и ректум (10,6%), грлић материце (5,6%), материца – тело (5,3%) и мокраћна бешика (4,0%).

Водеће локализације у умирању од рака у Србији 2024. године код мушкараца биле су карцином плућа и бронха (27,3%), колона/ректума (14,3%), простата (9,7%), панкреас (5,7%), желудац (4,5%), мокраћна бешика (4,3%), јетра (4,0%), мозак (2,9%), леукемија (2,6%), ларинкс (2,4%) и друге локализације (22,4%) а код жена – плућа и бронх (19,7%), дојка (18,2%), колон/ректум (10,4%), панкреас (6,3%), оваријум (4,6%), грлић материце (4,4%), материца – тело (3,2%), желудац (3,0%), јетра (2,7%), мозак (2,7%) и друге локализације (24,8%).

Стандардизована стопа морталитета од рака на популацију Србије према водећим локализацијама код мушкараца износила је 305,8 на 100.000 мушкараца (Србија север/Војводина – 302,2; Регион Београда – 325,2, Србија југ – 286,8 и Регион Шумадије – 293,4) а код жена је износила 248,2 на 100.000 жена (Србија север – 241,7; Регион Београда – 280,2, Србија југ – 221,8 и Регион Шумадије – 224,0). У Војводини, највише стопе (рачунато на 100.000 становника истог пола) биле су у Западнобачкој области (382,3 код мушкараца а 274,0 код жена) и Јужнобанатској области (370,6 код мушкараца а 264,5 код жена).

На подручју дела Рашког округа који је под ингеренцијом Завода за јавно здравље Краљево (Град Краљево и општине Врњачка Бања и Рашка у 2024.години тумори су били на другом месту узрока умирања, заступљени са 21,5% у структури општег морталитета, са укупно 454 умрлих лица и стопом од 293.9 на 100 000 становника.У Србији је стопа износила 323.9/100000.

Група тумора код мушкараца била је заступљена је са 23% и стопом од 317,8/ 100 000, а код жена са 20% учешћа и стопом од 270,7/100000.

У укупној популацији овог подручја злоћудни тумор плућа је на првом месту у структури умрлих од малигних болести.На другом, трећем, четвртом и петом месту по учесталости су тумори органа који се налазе у абдомену следећим редоследом: 2.дебело црево, 3.панкреас, 4.желудац и на 5.месту су јетра и жучни путеви.

Посматрано према полу злоћудни тумори плућа су на првом месту код мушкараца, а другом код жена, малигни тумори дебелог црева на другом код мушкараца, а трећем код жена, а панкреаса на четвртом код мушкараца а петом месту код жена. Пети по учесталости код мушкараца су малигни тумори желуца.

У првих пет најчешћих локализација код оба пола појављују се родно специфични тумори као узроци умирања, а то су код мушкараца злоћудни тумор простате на трећем месту, а код жена злоћудни тумор дојке на првом месту и материце на четвртом месту по учесталости.

Превенција и рано откривање 

Смернице Светске здравствене организације (СЗО) имају за циљ да побољшају шансе за преживљавање људи који живе са раком, тако што ће усмерити здравствене службе да се фокусирају на рано дијагностиковање и лечење ових болести. Један од проблема је што се многи случајеви рака открију прекасно. Чак и у земљама са развијеном здравственом службом, многи случајеви рака се откривају у узнапредовалој фази, када је теже успешно лечење.

У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који би требало да у наредном периоду значајно смање оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. 
На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године.

Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене између 25 и 64 година, које су позиване на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године.

Циљна група за тестирање на рак дебелог црева односи се на грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.

И даље један од значајних проблема у Србији представља и непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава из развијених земаља света у спровођењу програма превенције и раног откривања рака.

Између 30-50% свих случајева рака се може спречити. Превенција представља најбољу дугорочну стратегију за контролу рака. СЗО ради са државама чланицама на јачању националних политика и програма за подизање свести и смањење изложености факторима ризика од рака. СЗО ради и на благовременом пружању информација које су становништву потребне за усвајање здравих стилова живота.

Дуван

Дувански дим има више од 7000 хемикалија, за најмање 250 је познато да су штетне, а за најмање 70 је познато да изазивају рак (Међународна агенција за истраживање рака га сврстава у класу 1. карциногена).

У свету, употреба дувана је једини највећи фактор ризика за смртност од рака који се може избећи а ипак и даље убија више од 8 милиона људи сваке године од рака и других болести повезаних са пушењем. Готово 80% од 1,1 милијарде пушача у свету живи у земљама са ниским и средњим приходима.

Канцерогени из дуванског дима одговорни су за 90% случајева рака плућа, али и значајан број случајева других малигних болести:

• усана, усне шупљине и ждрела (50% случајева)
• гркљана (76% случајева)
• једњака, желуца
• дебелог црева, јетре, гуштераче (панкреаса)
• бубрега, мокраћне бешике, мокраћних путева
• грлића материце
• крви (акутна мијелоидна леукемија).

Пушење такође погоршава прогнозу и квалитет живота особа са малигним болестима.

Око 30% свих смртних исхода од малигних болести настају као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола, а да се на више од 80% свих малигних болести може утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика.

Свакодневно и повремено пуши више од 1/3 одраслог становништва, а просечан „пушачки стаж” свакодневних пушача износи приближно 19 година. Више од 3/5 становништва изложено је дуванском диму у сопственој кући, а 2/5 и на радном месту.

Алкохол

Алкохол, према класификацији Међународне агенције за истраживање рака, је токсична, психоактивна супстанца која изазива зависност и представља карциноген 1. групе који је узрочно повезан са 7 врста рака, укључујући рак једњака, јетре, колоректалног карцинома и рака дојке. Употреба алкохола може довести до појаве рака усне шупљине, ждрела и ларинкса. Конзумација алкохола је повезана са 740 000 нових случајева рака сваке године. Глобално, 1 од 20 карцинома дојке се приписује конзумирању алкохола.

Физичка неактивност, фактори исхране, гојазност и прекомерна тежина

Прекомерна телесна тежина и гојазност повезане су са повећаним ризиком од настанка бројних малигних болести, укључујући карцином једњака (аденокарцином), колоректални карцином, карцином дојке код жена у постменопаузи, карцином ендометријума и бубрега, али и друге туморе као што су карцином панкреаса, јетре и жучне кесе. Редовна физичка активност, одржавање здраве телесне тежине и правилна исхрана значајно доприносе смањењу ризика од настанка малигних болести. Процене указују да се приближно 4–8% свих случајева рака глобално може приписати прекомерној телесној маси и гојазности, при чему се посебно значајан утицај уочава код карцинома дојке, ендометријума и колоректума.

На основу последњег Истраживања здравља становништва Србије, у Србији је 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе (ИТМ), било 40,5% нормално ухрањеног становништва узраста 15 и више година, док је више од половине (57,1%) било прекомерно ухрањено, односно предгојазно (36,3%) и гојазно (20,8%).

Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате. Истраживање здравља омогућава процену физичке активности повезане са радним активностима, превозом/кретањем до посла и ону која се обавља у слободно време.

Последње истраживање здравља је показало да је највећи проценат становника Србије (46,3%) у току својих радних активности био изложен умереном физичком напору (који подразумева углавном активности које укључују умерен физички напор или ходање), 41,1% становника Србије је било изложено лаком физичком напору (који подразумева углавном седење или стајање), а тешком физичком напору (који подразумева врло тежак рад или физички захтевне активности) било је изложено 9,8% становника, док 2,9% становника није обављало никакву радну активност. 

Обављање физичке активности која није везана за радне активности, у трајању од 10 минута у континуитету, бар једном недељно, у Истраживању 2019. пријавило је 93,8% становника Србије (ходање приликом одласка до и повратка са неког места), 93,2%, вожњу бицикла приликом одласка до и повратка са неког места, 23,2% фитнес, спорт или рекреацију 13,8% и интензивну физичку активност намењену јачању мишића 7,2%. 

Инфекције

Инфекције представљају значајан фактор ризика за настанак малигних болести.

Процене указују да се глобално око 13% свих карцинома може повезати са хроничним инфекцијама, док у земљама са ниским и средњим приходима тај удео достиже и до 25%. Најзначајнији инфективни узрочници повезани са настанком рака су вируси хепатитиса Б и Ц, хумани папилома вирус (ХПВ) и бактерија Хелицобацтер пyлори, који су одговорни за развој карцинома јетре, грлића материце и желуца.

Процене показују да се приближно једна петина смртних исхода од рака у земљама у развоју и око 7% у развијеним земљама може приписати хроничним инфекцијама.

Вакцине против хепатитиса Б и одређених типова ХПВ-а представљају ефикасну меру примарне превенције и значајно смањују ризик од развоја карцинома јетре и рака грлића материце.

Након вакцине против хепатитиса Б, ХПВ вакцина представља другу вакцину против рака. Она штити од инфекције високоризичним типовима ХПВ-а који су повезани са карциномом грлића материце, вагине и вулве код жена, карциномом пениса код мушкараца, као и аналним и орофарингеалним карциномима код оба пола. У Републици Србији ХПВ вакцина доступна је бесплатно деци и младима узраста од 9 до 19 година, у складу са националним програмом имунизације.

Загађење животне средине

Процене Светске здравствене организације указују да је загађење ваздуха и даље један од водећих глобалних фактора ризика по здравље. Комбинована изложеност спољашњем (амбијенталном) и загађењу ваздуха у домаћинству повезана је са приближно 6,7 милиона превремених смрти годишње широм света, првенствено због кардиоваскуларних и респираторних болести, укључујући и рак плућа. Само изложеност амбијенталном загађењу ваздуха процењује се на око 4,2 милиона смрти годишње, док је загађење ваздуха у домаћинству, услед употребе чврстих горива и керозина за кување и грејање, било одговорно за приближно 2,9 милиона смрти у 2021. години. Загађење ваздуха доприноси развоју незаразних болести, укључујући мождани удар, исхемијску болест срца, хроничну опструктивну болест плућа и рак плућа.

Професионални карциногени

Професионални карциногени доказано су узрочно повезани са настанком рака плућа, мезотелиома, рака мокраћне бешике, али и других малигних болести, укључујући леукемије и туморе носа и параназалних шупљина. Мезотелиом, малигни тумор мезотела који најчешће захвата плеуру, у највећем броју случајева повезан је са професионалном изложеношћу азбесту. Процене међународних организација указују да се приближно 4–8% малигних болести глобално може приписати професионалној изложености карциногенима. Професионални рак представља облик касног, одложеног штетног дејства хемијских, физичких или биолошких агенаса на радном месту.

Радон је доказани професионални карциноген повезан са повећаним ризиком од рака плућа. Неорганска једињења арсена повезана су са повећаним ризиком од рака коже, плућа и мокраћне бешике, док изложеност једињењима никла повећава ризик од малигних тумора носа, параназалних шупљина и плућа.

Радијација

Добро је документовано да су професионални карциногени узрочно повезани са развојем рака плућа, мезотелиома и рака мокраћне бешике. Мезотелиом (малигни тумор плеуре или перитонеума) у великој мери настаје као последица професионалне изложености азбесту, који представља један од најзначајнијих професионалних канцерогена.

Према проценама Wорлд Хеалтх Организатион (WХО) и Интернатионал Лабоур Организатион (ИЛО), професионална изложеност канцерогенима представља значајан узрок оптерећења малигним болестима.

Процене указују да професионални фактори доприносе приближно 4–8% укупног оптерећења малигним болестима на глобалном нивоу, уз значајне варијације у зависности од врсте карцинома и региона.

Професионални рак представља облик касног, одложеног штетног деловања изазваног дуготрајном експозицијом хемијским, физичким или биолошким агенсима на радном месту, при чему се болест често развија деценијама након излагања.

Бројни професионални агенси класификовани су као канцерогени за људе према класификацији Међународне агенције за истраживање рака (Интернатионал Агенцy фор Ресеарцх он Цанцер – ИАРЦ). На пример:

• изложеност радону повезана је са повећаним ризиком од карцинома плућа;
• арсен изазива рак коже, плућа и јетре;
• једињења никла повезана су са карциномима носне слузокоже, параназалних синуса, бронхија и плућа.

Епидемиолошке студије показују да се карцином плућа јавља приближно два пута чешће, а рак коже и до десет пута чешће код радника професионално изложених арсену у односу на неизложену популацију.

Кључне поруке за рано постављање дијагнозе:

• Рано откривање рака у великој мери продужава људски живот, умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим.
• Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести.
• Потребно је повећати свест јавности о значају спровођења популационих организованих скрининга, значају опортуних скрининга, препознавању симптома различитих врста рака и охрабрити људе да се што пре обрате свом изабраном лекару по појави тзв. „позитивних” резултата скрининга или симптома;
• Инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника како би могли да поставе тачну и благовремену дијагнозу;
• Омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком;

Завод за јавно здравље Краљево, традиционално, осим координације кампање на подручју овог дела Рашког округа учествује у промотивно-едукативним активностима које су усмерене пре свега на информисање становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења.

Извори информација:

1. Браy, Ф., Лаверсанне, М., Сунг, Х., Ферлаy, Ј., Сиегел, Р. Л., Соерјоматарам, И., & Јемал, А. (2024). Глобал цанцер статистицс 2022: ГЛОБОЦАН естиматес оф инциденце анд морталитy wорлдwиде фор 36 цанцерс ин 185 цоунтриес. ЦА: А Цанцер Јоурнал фор Цлиницианс, 74(3), 229–263. https://doi.org/10.3322/caac.21834
2. Интернатионал Агенцy фор Ресеарцх он Цанцер (ИАРЦ), Wорлд Хеалтх Организатион. Глобал цанцер статистицс 2022 (ГЛОБОЦАН 2022). Лyон: ИАРЦ; 2024.
3. Институт за јавно здравље србије „Др Милан Јовановић Батут“. Здравствено – статистички годишњак Републике Србије 2024. https://www.batut.org.rs/index.php?content=77
4. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Малигни тумори у Републици Србији у 2024. години https://www.batut.org.rs/index.php?content=2096
5. https://www.who.int/activities/preventing-cancer
6. Wорлд Хеалтх Организатион. Сустаинабле Девелопмент Гоал Индицатор 3.9.1: Морталитy аттрибутед то аир поллутион. WХО; 2024.
7. Wорлд Хеалтх Организатион. Хоусехолд аир поллутион анд хеалтх – Фацт схеет. Упдатед 2025.
8. Wорлд Хеалтх Организатион. Аир qуалитy анд хеалтх – Еxпосуре анд бурден естиматес.