Користимо колачиће да бисмо вам помогли да се ефикасно крећете и обављате одређене функције. У наставку ћете пронаћи детаљне информације о свим колачићима у оквиру сваке категорије сагласности. ...
Неопходни колачићи су потребни да би се омогућиле основне функције овог сајта, као што је обезбеђивање безбедног пријављивања или прилагођавање ваших преференција за сагласност. Ови колачићи не чувају никакве личне податке.
Функционални колачићи помажу у обављању одређених функција као што је дељење садржаја веб локације на платформама друштвених медија, прикупљање повратних информација и друге функције трећих страна.
Аналитички колачићи се користе за разумевање начина на који посетиоци комуницирају са веб-сајтом. Ови колачићи помажу у пружању информација о метрикама као што су број посетилаца, стопа посете само једне странице, извор саобраћаја итд.
Колачићи учинка се користе за разумевање и анализу кључних индекса учинка веб странице који помажу у пружању бољег корисничког искуства за посетиоце.
Колачићи за оглашавање се користе да би посетиоцима пружили прилагођене рекламе на основу страница које сте претходно посетили и да анализирају ефикасност огласних кампања.
Од понедељка 02.09.2024. почиње са радом ПРИЈЕМНО ОДЕЉЕЊЕ микробиолошке лабораторије на локацији Југ Богданова 112 (Зграда дечјег дома здравља, бивши АТД)
за пријем упута/узорака за све пацијенте ОСИМ за Узорковање гениталних брисева које ће се обављати САМО на пријемном Завода за јавно здравље, Слободана Пенезића 16
(препорука за труднице четвртак и петак)
Напомена: Уколико упут обухвата и друге анализе поред гениталних брисева, комлетно узорковање ће се обавити у Слободана Пенезића 16 (насеље Хигијенски завод).
Пријем упута/узорака Југ Богданова 112 (Зграда дечјег дома здравља, бивши АТД)
7.30 – 12.00 (од понедељка до петка, пауза 10.00 – 10.30)
Издавање резултата – Југ Богданова 112
13.00 – 18.00 (од понедељка до петка)
Пријем упута/узорака Слободана Пенезића 16 (насеље Хигијенски завод):
7.30 – 12.00 (од понедељка до петка, пауза 10.00 – 10.30)
Издавање резултата – Слободана Пенезића 16
13.00 – 14.30 (од понедељка до петка)
Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама обележава се 26. јуна широм света. Обележавање овог датума, који је 1987. године усвојила Генерална скупштина Уједињених нација, има за циљ мобилисање појединаца и заједнице за подизање свести о последицама злоупотребе дрога и њихово подстицање за активан однос у сузбијању овог значајног друштвеног проблема.
Слоган овогодишње кампање „Прекинимо ланац: Зауставимо организовани криминал”, који поставља Канцеларија Уједињених нација за дроге и криминал, истиче потребу за координисаним и континуираним деловањем како би се прекинуо ланац организованог криминала и трговине дрогом – деловањем на основне узроке проблема, улагањем у превенцију и изградњом јачих здравствених, образовних и социјалних система.
Утицај злоупотребе дрога је вишедимензионалан и дубоко прожима различите сегменте друштва – од појединаца који се суочавају са зависношћу од дрога, до заједница које се боре са последицама незаконите трговине дрогом и деловањем организованог криминала. Особе које користе дроге често су изложене стигматизацији и дискриминацији, што може додатно угрозити њихово физичко и ментално здравље, и бити препрека у приступу потребним здравственим и социјалним услугама. Суочавање са овим изазовом захтева системски приступ заснован на научним доказима, који приоритетно укључује мере превенције, ране интервенције и доступно квалитетно лечење.
У регионима обележеним нестабилношћу, организоване криминалне мреже шире производњу и трговину дрогом у невиђеним размерама. У Златном троуглу југоисточне Азије, метамфетамин сада доминира над традиционалним дрогама попут опијума и хероина, док се наоружане групе баве и великим онлајн преварама и финансијским преварама.
У Латинској Америци и на Карибима, рекордна производња и трговина кокаином подстичу насиље и еродирају државне институције. Како се потражња шири, тржишта кокаина брзо расту не само у Европи већ и широм Африке и Азије.
Трговина дрогом је дубоко повезана са другим злочинима, укључујући трговину људима, илегално рударство и уништавање животне средине. Заједно, ови међусобно повезани злочини су део зачараног круга који учвршћује сиромаштво, експлоатацију, институционалну слабост и зависност.
Заустављање трговине дрогом захтева дугорочну координирану акцију како би се решила понуда и потражња и спречиле организоване криминалне групе да искористе рањивости.
Како се синтетичке дроге и нове методе трговине развијају, тако се морају развијати и наши одговори. Иновације и глобална сарадња су хитније него икад.
УНОДЦ сарађује са земљама како би се зауставио проток хемикалија које се користе у илегалној производњи дрога, ојачала превенција, прошириле услуге лечења и опоравка и подржале заједнице у транзицији. Циклус се може прекинути — и заједно то можемо учинити.
Сваке године, УНОДЦ објављује Светски извештај о дрогама, пун кључних статистика и чињеничних података добијених из званичних извора, научно заснованог приступа и истраживања.
Овогодишњи извештај биће објављен 26. јуна.
У свету, према извештају Канцеларије Уједињених нација за борбу против дроге и криминала (УНОДЦ) објављеном 2023. године, употреба дрога и даље је висока широм света, јер је у 2021. години 1 од 17 особа старости 15-64 године користила дрогу у последњих 12 месеци. Процењени број корисника је порастао са 240 милиона у 2011. години на 296 милиона у 2021. години (5,8% светске популације старости 15-64 године). Ово повећање од 23% је делом због раста становништва. Канабис је и даље најчешће коришћена дрога, са око 219 милиона корисника (4,3% глобалне одрасле популације). Истраживањем из 2021. године процењено је да је 36 милиона људи користило амфетамине, 22 милиона је користио кокаин, а 20 милиона је користило супстанце типа „екстази“ у години која је претходила истраживању. Удео корисница је већи у случају стимуланса амфетаминског типа (45% корисника су жене) и немедицинске употребе фармацеутских производа (између 45 и 49% корисника су жене), док је највећи удео мушкараца код корисника опијата (75%) и кокаина (73%). Опиоиди су и даље група дрога која највише доприносе тешким оштећењима услед њихове злоупотребе (поготово хероин), укључујући смртни исход због предозирања.
У Србији, 2022. године, према ХБСЦ истраживању, канабис је пробало 7,8% ученика 1. разреда средњих школа и гимназија, са већом учесталошћу међу дечацима у поређењу са девојчицама.
Према последњем Истраживању здравља становништва Србије, у 2019. години, код становника доби 15 и више година, неку од илегалних дрога обухваћених истраживањем (амфетамин/метафетамин, канабис, кокаин, екстази, хероин, лепак или друге испраљиве психоактивне супстанце) икада у животу је користило 4,2% становништва Србије, док је у претходних 12 месеци тај проценат износио 1,4%. Најчешће коришћена илегална дрога је канабис коју је користило 1,2% становника у претходних годину дана.
Употреба осталих илегалних дрога у претходних годину дана је од 0,1% до 0,2%.
Брошуре:
– Боље спречити него лечити
– Водич за радионице са младима