Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja Fondacije za bubreg u više od 100 zemalja širom sveta. Od 2006. godine obeležava se svakog drugog četvrtka u martu mesecu.

Slogan ovogodišnje kampanje: „ZDRAVLJE BUBREGA SVIMA I SVUDA – KVALITETAN ŽIVOT JE MOGUĆ” ima za cilj da se poveća svest o značaju osnaživanja pacijenata i njihovom aktivnom uključivanju u proces lečenja, sa krajnjim ciljem poboljšanja kvaliteta života. Iako je važno postojanje efikasnih mera za sprečavanje nastanka i daljeg napredovanja bolesti bubrega, podjednako je bitna podrška društvene zajednice kako pacijentima sa bolestima bubrega (uključujući one koji zavise od dijalize i transplantacije) tako i njihovim negovateljima, posebno tokom pandemije COVID-19 i drugih izazovnih perioda.

Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija).

Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog pritiska, završnog stadijuma bubrežne bolesti (uremije) i prerane smrti (pre 65. godine života). Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje koje zbog značajnih troškova lečenja, lošijeg kvaliteta života, skraćenog radnog i životnog veka obolelih predstavlja značajan javnozdravstveni problem. Hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega.

U našoj zemlji, svom izabranom lekaru u svim službama domova zdravlja zbog oboljenja bubrega (N00-N19 prema MKB 10) se obratilo 40.329 osoba tokom 2019. godine, a umrle su 2173 osobe sa ovom dijagnozom što predstavlja učešće od 2,1% u ukupnom mortalitetu. Bolnički se lečilo 11.860 osoba zbog oboljenja bubrega u 2019. godini, od kojih je 6385 osoba bilo hospitalizovano zbog hronične bubrežne insuficijencije. Broj umrlih osoba hospitalizovanih zbog bolesti bubrega iznosio je 961 u 2019. godini, od kojih je 689 osoba umrlo sa dijagnozom hronične bubrežne insuficijencije.

Osobe kod kojih su dijagnostifikovane bolesti bubrega, posebno u poodmakloj fazi, suočavaju se sa svakodnevnim izazovima: smanjenjom sposobnošću da učestvuju u svakodnevnim aktivnostima poput odlaska na posao, putovanja i druženja, a istovremeno suočavaju se i sa brojnim sporednim efektima ove bolesti, poput umora, bola, depresije, kognitivnih oštećenja, problema sa varenjem i spavanjem.

Trenutni pristup u lečenju pacijenata sa bubrežnim bolestima je usmeren na produženje njihovog života. Ovaj pristup koji stavlja u fokus bolest, može biti neadekvatan jer ne uvažava prava i potrebe pacijenta. Ljudi koji žive sa bolestima bubrega žele, pre svega, da održe privid normalnosti u svakodnevnom funkcionisanju i osećaj kontrole nad svojim zdravljem i blagostanjem. Takođe, nedostaje značajno uključivanje pacijenta u lečenje njihove bolesti, što dovodi do toga da pacijenti često doživljavaju lečenje kao nešto što im je nametnuto i što je van njihove kontrole. Da bi pacijenti bili zadovoljniji i angažovaniji u pogledu svog lečenja, oni moraju da budu motivisani da postanu aktivni učesnici u sopstvenom lečenju.

Ključne poruke Svetskog dana bubrega odnose se na sledeće:

• Osnaživanje pacijenata sa hroničnim bolestima bubrega i članova njihovih porodica, koji su najčešće i njihovi negovatelji, kako bi se ostvarili željeni zdravstveni ishodi i postigli postavljeni životni ciljevi koji su za njih značajni i važni. Neophodno je da pacijenti razumeju svoju ulogu u procesu lečenja, poseduju neophodno znanje kako bi mogli da učestvuju sa lekarima u zajedničkom donošenju odluka, kao i da razviju veštine za efikasno upravljanje svojom hroničnom bolešću.
• Zalaganje za ojačano partnerstvo sa pacijentima pri kreiranju, primeni i evaluaciji programa upravljanja hroničnim bubrežnim bolestima, što zahteva kvalitetnu i efikasnu komunikaciju.
• Zalaganje za pristup koji obuhvata strategije za: pružanje podrške pacijentima u cilju povećanja njihove adaptacije na epizode pogoršanja bolesti, održavanje socijalnih kontakata, podizanje svesti i unapređenje znanja pacijenta, olakšavanje pristupa podršci i uspostavljanje poverenja i kontrole u upravljanju hroničnom bubrežnom bolesti.
• Zalaganje za pristup usmeren na uvažavanje prava i potreba pacijenta u sprovođenju istraživanja, lečenja i kreiranja zakonske regulative.
• Osnaživanje pacijenta, partnerstvo i efikasna komunikacija, zajedno sa promenom paradigme ka pristupu zasnovanom na osnaživanju pacijenta i njegove okoline, mogu uliti poverenje i nadu pacijentima da mogu kvalitetno živeti sa hroničnim bolestima bubrega. Zalaganje za efikasniji, multidisciplinarni, integrisaniji i holistički pristup upravljanja simptomima kao što su kontrola bola, problemi sa spavanjem, anksioznost, depresija, stres, otežana pokretljivost, slabost i dr, sa ciljem ublažavanja ovih simptoma i poboljšanja kvaliteta života kako pacijenata tako i njihovih negovatelja.

Izvori:

http://www.worldkidneyday.org

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Zdravstveno-statistički godišnjak Republike Srbije 2019. Jovanović V (urednik). Beograd: Elit medika; 2020.