Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света.

Према проценама Међународне агенције за истраживање рака (ИАРЦ), у свету је регистровано више од 2.260.000 новооболелих жена свих узраста од рака дојке и просечна стопа оболевања је износила 47,8 на 100.000. Исте процене наводе да је у свету током 2020. године умрло скоро 685.000 жена и да је стопа умирања износила 13,6 на 100.000.

У Европи је у истом периоду регистровано више од пола милиона новооболелих жена од рака дојке са готово двоструко већом стопом оболевања (74,3 на 100.000) од оне регистроване глобално у свету. У истом периоду од рака је умрло скоро 142.000 жена и стопа умирања је износила 14,8 на 100.000.

У Србији је рак дојке најчешћи малигни тумор у женској популацији. У последње три године у Републици Србији укупно је регистровано мање од 13.500 новооболелих жена од ове малигне локализације. У просеку је у посматраном периоду регистровано 4500 жена са раком дојке и просечна стопа оболевања је износила 68,2 на 100.000. Србија је са регистрованим стопама заједно са већином земаља Западног Балкана у нешто нижем ризику оболевања у односу на развијене земље у Европи, али у већем ризику од умирања у односу на оболевање, што може указати на чињеницу да се жене јављају лекару у одмаклом стадијуму болести.

Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији је регистрована 4561 новооболела и 1691 умрла жена од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 72,1 на 100.000, а стопа умирања 20,0 на 100.000 жена. У односу на просечну регистровану стопу оболевања од малигних тумора дојке у Републици Србији, виша стопа оболевања је регистрована у Војводини (78,9/100.000). Нешто виша стопа умирања од тумора дојке у односу на просечну регистровану стопу у Србији такође је регистрована у Војводини (22,8/100.000). Што се тиче умирања од малигних тумора дојке, примећује се благи пораст већ у узрасту од 45. године, али највише стопе умирања су и даље од 75 и више година живота. Високе стопе оболевања у узрастима од 65. до 74. године прате у истим узрастима и високе стопе умирања, што највероватније говори о касном јављању жена тога узраста, када је малигна болест већ у узнапредовалом стадијуму, односно већ су присутне удаљене метастазе на суседним органима.

Висока учесталост оболевања од рака дојке мора се у извесној мери приписати чињеници да до данас нису откривени или до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, па су домети примарне превенције у том смислу лимитирани. Откривањем рака дојке у раној фази болести ствара се могућност за његово ефикасно лечење. Захваљујући програмима раног откривања и напретку у примени адекватне терапије, данас карцином дојке није више ,,фатално обољење”. У посматраном периоду више од 85% новодијагностикованих карцинома су означени као рани карциноми. Ипак, 15% жена је са узнапредовалим метастатским карциномом дојке.

У будућности, правовременом применом одговарајуће савремене терапије и даљим континуираним третманом, могуће је очувати здравље и значајно унапредити квалитет живота оболелих жена.

Кључне поруке за Национални дан борбе против рака дојке су:

 – уколико сте здрави и имате најмање 50 година живота време је за вашу прву мамографију, јавите се на преглед – скрининг рака дојке мамографијом;

– без обзира на ЦОВИД-19, уз придржавање епидемиолошких мера, уколико имате 50 и више година, урадите мамографију једном у две године;

– уколико имате осећај нелагодности, болове, исцедак из дојке или сличне субјективне тегобе, обратите се одмах лекару на преглед дојки и даље лечење;

 – уколико у вашој породичној историји има жена које су боловале од рака дојке, посетите лекара гинеколога или лекара опште праксе већ са 30 година живота и  обавите превентивни преглед дојки;

–      уколико се лечите од карцинома дојке, вакинишите се против ЦОВИД-19. Вакцинација против ЦОВИД-19 је потребна и чуваће ваш организам од компликација у евентуалној инфекцији новим корона вирусом;

– не заборавите да држите физичку дистанцу, носите личну заштитну опрему (маске посебно у затвореном простору) и спроводите хигијену простора у коме боравите и хигијену руку.