Користимо колачиће да бисмо вам помогли да се ефикасно крећете и обављате одређене функције. У наставку ћете пронаћи детаљне информације о свим колачићима у оквиру сваке категорије сагласности. ...
Неопходни колачићи су потребни да би се омогућиле основне функције овог сајта, као што је обезбеђивање безбедног пријављивања или прилагођавање ваших преференција за сагласност. Ови колачићи не чувају никакве личне податке.
Функционални колачићи помажу у обављању одређених функција као што је дељење садржаја веб локације на платформама друштвених медија, прикупљање повратних информација и друге функције трећих страна.
Аналитички колачићи се користе за разумевање начина на који посетиоци комуницирају са веб-сајтом. Ови колачићи помажу у пружању информација о метрикама као што су број посетилаца, стопа посете само једне странице, извор саобраћаја итд.
Колачићи учинка се користе за разумевање и анализу кључних индекса учинка веб странице који помажу у пружању бољег корисничког искуства за посетиоце.
Колачићи за оглашавање се користе да би посетиоцима пружили прилагођене рекламе на основу страница које сте претходно посетили и да анализирају ефикасност огласних кампања.
Од понедељка 02.09.2024. почиње са радом ПРИЈЕМНО ОДЕЉЕЊЕ микробиолошке лабораторије на локацији Југ Богданова 112 (Зграда дечјег дома здравља, бивши АТД)
за пријем упута/узорака за све пацијенте ОСИМ за Узорковање гениталних брисева које ће се обављати САМО на пријемном Завода за јавно здравље, Слободана Пенезића 16
(препорука за труднице четвртак и петак)
Напомена: Уколико упут обухвата и друге анализе поред гениталних брисева, комлетно узорковање ће се обавити у Слободана Пенезића 16 (насеље Хигијенски завод).
Пријем упута/узорака Југ Богданова 112 (Зграда дечјег дома здравља, бивши АТД)
7.30 – 12.00 (од понедељка до петка, пауза 10.00 – 10.30)
Издавање резултата – Југ Богданова 112
13.00 – 18.00 (од понедељка до петка)
Пријем упута/узорака Слободана Пенезића 16 (насеље Хигијенски завод):
7.30 – 12.00 (од понедељка до петка, пауза 10.00 – 10.30)
Издавање резултата – Слободана Пенезића 16
13.00 – 14.30 (од понедељка до петка)
Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију и Интернационалног удружења Фондације за бубрег у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу.
Слоган овогодишње кампање: „ЗДРАВЉЕ БУБРЕГА СВИМА И СВУДА – КВАЛИТЕТАН ЖИВОТ ЈЕ МОГУЋ” има за циљ да се повећа свест о значају оснаживања пацијената и њиховом активном укључивању у процес лечења, са крајњим циљем побољшања квалитета живота. Иако је важно постојање ефикасних мера за спречавање настанка и даљег напредовања болести бубрега, подједнако је битна подршка друштвене заједнице како пацијентима са болестима бубрега (укључујући оне који зависе од дијализе и трансплантације) тако и њиховим неговатељима, посебно током пандемије ЦОВИД-19 и других изазовних периода.
Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција).
Хронична бубрежна инсуфицијенција неколико пута повећава ризик за настанак болести срца и крвних судова, шећерне болести, повишеног притиска, завршног стадијума бубрежне болести (уремије) и преране смрти (пре 65. године живота). Хронична болест бубрега је озбиљно обољење које због значајних трошкова лечења, лошијег квалитета живота, скраћеног радног и животног века оболелих представља значајан јавноздравствени проблем. Хроничне болести бубрега чине скоро трећину болнички лечених особа и чак 84% смртних исхода од свих болести бубрега.
У нашој земљи, свом изабраном лекару у свим службама домова здравља због обољења бубрега (Н00-Н19 према МКБ 10) се обратило 40.329 особа током 2019. године, а умрле су 2173 особе са овом дијагнозом што представља учешће од 2,1% у укупном морталитету. Болнички се лечило 11.860 особа због обољења бубрега у 2019. години, од којих је 6385 особа било хоспитализовано због хроничне бубрежне инсуфицијенције. Број умрлих особа хоспитализованих због болести бубрега износио је 961 у 2019. години, од којих је 689 особа умрло са дијагнозом хроничне бубрежне инсуфицијенције.
Особе код којих су дијагностификоване болести бубрега, посебно у поодмаклој фази, суочавају се са свакодневним изазовима: смањењом способношћу да учествују у свакодневним активностима попут одласка на посао, путовања и дружења, а истовремено суочавају се и са бројним споредним ефектима ове болести, попут умора, бола, депресије, когнитивних оштећења, проблема са варењем и спавањем.
Тренутни приступ у лечењу пацијената са бубрежним болестима је усмерен на продужење њиховог живота. Овај приступ који ставља у фокус болест, може бити неадекватан јер не уважава права и потребе пацијента. Људи који живе са болестима бубрега желе, пре свега, да одрже привид нормалности у свакодневном функционисању и осећај контроле над својим здрављем и благостањем. Такође, недостаје значајно укључивање пацијента у лечење њихове болести, што доводи до тога да пацијенти често доживљавају лечење као нешто што им је наметнуто и што је ван њихове контроле. Да би пацијенти били задовољнији и ангажованији у погледу свог лечења, они морају да буду мотивисани да постану активни учесници у сопственом лечењу.
Кључне поруке Светског дана бубрега односе се на следеће:
Извори:
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Здравствено-статистички годишњак Републике Србије 2019. Јовановић В (уредник). Београд: Елит медика; 2020.