Сваког 7. априла широм света се обележава Светски дан здравља. Овај значајан датум  истовремено обележава и годишњицу оснивања Светске здравствене организације (СЗО) 1948. године.

Обележавање овог дана има за циљ подизање свести о најважнијим здравственим изазовима, промоцију превентивних мера и здравих стилова живота, као и подстицање шире заједнице, на активну улогу у побољшању квалитета живота.

Ове године, под темом „Заједно за науку“, Светска здравствена организација покреће једногодишњу кампању која истиче значај научне сарадње у заштити здравља људи, животиња, биљака и планете.

Приступ „Једно здравље“ указује на неопходност мултисекторске сарадње на свим нивоима друштва. Здравље људи, животиња и екосистема је тесно повезано, а промене у овим односима могу повећати ризик од појаве и ширења нових болести.

Око 60% новонасталих заразних болести које се пријављују глобално потиче од животиња, како дивљих тако и домаћих. У последње три деценије откривено је више од 30 нових патогена код људи, од којих је 75% пореклом од животиња.

Људске активности и оптерећени екосистеми створили су нове услове за настанак и ширење болести. Фактори укључују трговину животињама, пољопривреду, сточарство, урбанизацију, експлоатационе индустрије, климатске промене, фрагментацију станишта и продор у дивља подручја.

Свет сада има јединствену прилику да ојача сарадњу и интегрисане стратегије у областима здравља људи, животиња и екосистема, смањи ризик од будућих пандемија и епидемија и истовремено ублажи терет ендемских и незаразних болести. Надзор, интегрисана истраживања и координисано деловање свих релевантних сектора кључни су за успешно решавање сложених здравствених изазова.

Циљеви кампање

Овогодишња кампања позива владе, научнике, здравствене раднике и јавност да:

• стану уз науку кроз ослањање на доказе, чињенице и смернице засноване на науци ради заштите здравља;
• обнове поверење у науку и јавно здравље;
• подрже решења заснована на науци за здравију будућност.

Наука и истраживања играју кључну улогу у разумевању здравствених ризика и развоју ефикасних решења. Иновације у медицини, биологији и екологији омогућавају нам да предвидимо и спречимо ширење болести, као и да унапредимо квалитет живота људи широм света. Здравље није изолована област, већ резултат заједничког деловања науке, здравствених система и заједница. Снага научне сарадње омогућава размену знања и искустава, што је од пресудног значаја у глобалном одговору на здравствене изазове. Свако од нас може допринети остваривању бољег здравља – од одржавања личне хигијене до учешћа у програмима превенције и едукације. Кроз заједничке напоре и поуздане податке, наука нам помаже да изградимо отпорнија и здравија друштва.

Светски дан здравља подсећа да је здравље заједничка одговорност и да само сарадњом можемо постићи одрживе резултате!

Подаци истраживања здравља показују да су хроничне незаразне болести (болести срца и крвних судова, рак, дијабетес, хроничне болести плућа, повреде) дуги низ година најчешћи разлог оболевања, инвалидитета и превремене смрти, како у свету тако и у Србији. Заједнички променљиви фактори ризика за хроничне болести укључују неправилну исхрану, недовољну физичку активност, пушење и стрес, а многе од ових болести могу се спречити или држати под контролом усвајањем здравих навика и редовним превентивним прегледима.

Када доносимо одлуке о свом здрављу, потребно је да се ослањамо на поуздане изворе информација, као и да континуирано развијамо вештине разумевања и примене здравствених савета. На тај начин активно штитимо и унапређујемо своје здравље, уз подршку здравствених радника који пружају поуздане смернице и стручну помоћ.

Светски дан здравља је стога прилика да се подсетимо да сваки дан у години треба да буде посвећен очувању здравља. Обележавање Светског дана здравља представља прилику за јачање сарадње између здравствених установа, образовних институција и заједнице.

Кроз едукативне активности, превентивне прегледе и јавне кампање, научне информације постају доступније грађанима, чиме се подстиче одговорно понашање према сопственом здрављу и здрављу околине.

Додатни савети за очување здравља:

• Храните се разноврсно и уравнотежено.
• Одржавајте своју телесну тежину.
• Будите физички активни сваког дана.
• Пијте довољно воде током дана.
• Спавајте довољно, одраслима је потребно 7-9 сати сна.
• Избегавајте пушење и боравак у простору са дуванским димом.
• Ограничите унос шећера, соли, масне хране и алкохола
• Редовно контролишите своје здравље.
• Негујте здраве стилове живота и имајте своје време за одмор и опуштање.