Од понедељка 02.09.2024. почиње са радом ПРИЈЕМНО ОДЕЉЕЊЕ микробиолошке лабораторије на локацији Југ Богданова 112 (Зграда дечјег дома здравља, бивши АТД)
за пријем упута/узорака за све пацијенте ОСИМ за Узорковање гениталних брисева које ће се обављати САМО на пријемном Завода за јавно здравље, Слободана Пенезића 16
(препорука за труднице четвртак и петак)
Напомена: Уколико упут обухвата и друге анализе поред гениталних брисева, комлетно узорковање ће се обавити у Слободана Пенезића 16 (насеље Хигијенски завод).
Пријем упута/узорака Југ Богданова 112 (Зграда дечјег дома здравља, бивши АТД)
7.30 – 12.00 (од понедељка до петка, пауза 10.00 – 10.30)
Издавање резултата – Југ Богданова 112
13.00 – 18.00 (од понедељка до петка)
Пријем упута/узорака Слободана Пенезића 16 (насеље Хигијенски завод):
7.30 – 12.00 (од понедељка до петка, пауза 10.00 – 10.30)
Издавање резултата – Слободана Пенезића 16
13.00 – 14.30 (од понедељка до петка)
Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се ове године од 20. до 26. јануара у циљу унапређења ставова и информисања о раку грлића материце и о начинима превенције. Основна порука је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити.
Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавноздравствени изазов у Србији. На основу процењених стопа оболевања и умирања од рака грлића материце, Европског информационог система (ЕЦИС), Србија се и даље налази у групи земаља са високим стопама оболевања и умирања у Европи.
Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје 1163 новооболеле жене, а живот изгуби 459 жена. Последњи подаци говоре да се карцином грлића чешће јавља у узрасту од 35. године, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су од 50. до 59. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су од 70 до 75 и више година.
У периоду од 2008. до 2022. године број оболелих жена од рака грлића материце у Србији се није битније променио и у структури оболевања од свих малигних тумора код жена налази се на четвртом месту. У истом временском периоду број умрлих жена смањио се 20,2% односно готово за петину, што ову малигну локализацију сврстава као шесту најчешћу врсту рака од које умиру жене у Србији. Разлози могу бити у бољој информисаности жена, правовременим одласцима на преглед и чињеници да ако се рак открије на време може се применити адекватна терапија.
Светска здравствена организације као приоритет препоручује свеобухватни приступ овој болести: скрининг односно рано откривање и лечење свих форми премалигних и малигних промена, вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ) и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне бриге која подразумева контролу симптома, психолошку и социјалну подршку.
Примарна превенција обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ) обухвата имунизацију у циљу смањења броја оболелих од ХПВ инфекција. ХПВ вакцина спречава инфекцију најчешћим онкогеним типовима ових вируса који циркулишу у популацији. У преко 90% случајева ХПВ вакцина спречава настанак рака грлића материце, а истраживања показују и високу ефикасност (преко 90%) у заштити од добијања гениталних брадавица, као и других карцинома (карцином усне дупље и ждрела и карцином завршног дела дебелог црева).
Република Србија се убраја међу 140 земаља света у којима је уведена вакцинација против ХПВ. Препоручена вакцинација у Србији спроводи се од јуна 2022. године о трошку државе, у домовима здравља за популацију деце оба пола, узраста од навршених 9 до навршених 19 година (пре првих сексуалних односа). То је имунизација коју препоручује изабрани лекар у дому здравља, најчешће педијатар.
Секундарна превенција је рано откривање рака грлића материце коришћењем једноставног и неинвазивног Папаниколау теста (ПАП тест), а ради утврђивања премалигних или малигних промена у ћелијама грлића материце. Организовани скрининг подразумева гинеколошки преглед на сваке три године по позиву лекара за жене узраста од 25. до 64. године применом ПАП теста.
Поред ПАП теста, у раном откривању рака грлића материце може се користити ХПВ тест којим се утврђује да ли постоји ХПВ вирус, применом осетљиве ПЦР технике. Уколико се тестом утврди присуство ХПВ вируса, може се урадити генотипизација којом се открива генотип вируса.
У току је акција бесплатног превентивног тестирања истовременом применом ХПВ и ПАПА теста за 10.000 жена, старости од 30 до 65 година, са територије Београда и Ниша.
Наведене превентивне прегледе – тестирање у оквиру „Скрининга рака грлића материце – истовременом применом ХПВ теста и цитологије”, организује Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља, Републичке стручне комисије за гинекологију и акушерство, Српског лекарског друштва – Секције за гинекологију и акушерство и Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА).
До сада је током тестирања, које је почело у последњој недељи децембра 2024. године у Дому здравља Ниш, прегледано више од 700 жена. Тестирање се обавља у служби за здравствену заштиту жена, у Дому здравља Ниш, сваког радног дана и викендом од 7 до 20 часова.
Превентивно тестирање жена у Београду обављаће се од понедељка 13. јануара 2025. године у Заводу за здравствену заштиту радника „Железнице Србије” (улица Савска 23), у Служби за здравствену заштиту жена, радним данима од 8 до 18 часова и викендом од 8 до 15 часова.
Тестирање жена у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” (улица Др Суботића 5) почиње такође у понедељак 13. јануара 2025. године. Радним данима тестирање ће се обављати у пријемној амбуланти Института од 14 до 18 часова, а викендом од 8 до 15 часова. Заинтересоване жене могу да обаве тестирање уз лични документ, без претходног заказивања.
Тестирање је намењено женама старосне доби од 30 до 65 година, изузев трудницама, женама које никада нису имале сексуални однос, женама које су на лечењу од рака грлића материце и женама којима је хируршким путем одстрањена материца или грлић материце. Тестирање треба да одложе жене које су у менструалном циклусу, као и жене које су у последња 24 часа имале сексуални однос или су користиле вагиналете.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и Канцеларија за скриниг рака у сарадњи са мрежом института и завода за јавно здравље, заједно са професионалним удружењима, експертима, као и организацијама цивилног друштва, обележиће Европску недељу превенције рака грлића материце организовањем различитих едукативно-промотивних активности у локалној заједници.