Cilj obeležavanja Evropske nedelje prevencije raka grlića materice 2024. godine je promocija značaja očuvanja reproduktivnog zdravlja i mogućnosti korišćenja dostupnih mera prevencije, kako mera primarne prevencije (promocija odgovornog seksualnog ponašanja i HPV imunizacija), tako i mera sekundarne prevencije (ranog otkrivanja karcinoma grlića materice putem Papanikolau testa i redovnim posetama ginekologu).
Kada se dijagnostikuje, rak grlića materice je jedan od oblika raka koji se najuspešnije leči, sve dok se rano otkriva. Karcinomi dijagnostikovani u kasnim stadijumima takođe se mogu kontrolisati odgovarajućim lečenjem i palijativnim zbrinjavanjem.
Epidemiološki podaci Rak grlića materice je prepoznat kao ozbiljan javnozdravstveni izazov u Srbiji. Ministarstvo zdravlja je zato krajem 2012. godine uvelo organizovani skrining raka grlića materice.
Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u proseku se u Srbiji svake godine registruje 1100 novoobolelih žena od karcinoma grlića materice. Prosečna standardizovana stopa incidencije (*standardna populacija Evrope) od cervikalnog karcinoma iznosi 24,8 na 100.000 žena. Od karcinoma grlića materice svake godine umre u proseku 447 žena i prosečna standardizovana stopa mortaliteta (*standardna populacija Evrope) iznosi 9,0 na 100.000 žena svih uzrasta. Karcinom grlića se češće javlja u uzrastu od 35. godine, ali najviše uzrasno-specifične stope obolevanja su u uzrastu od 55. do 59. godine. U slučaju umiranja registrovane stope mortaliteta proporcionalno rastu počev od 45. godine i najviše su u uzrastu od 65 do 69 i više godina.
Tokom 2021. godine registrovano je 1085 novoobolelih žena od raka grlića materice i standardizovana stopa incidencije (*standardna populacija Evrope) je iznosila 24,1 na 100.000 žena. Tokom iste godine, 424 žene su u Srbiji umrle od ove vrste raka i standardizovana stopa mortaliteta (*standardna populacija Evrope) je iznosila 8,5 na 100.000 žena.
Kada govorimo o obolevanju, najviše standardizovane stope incidencije od raka grlića materice u 2021. godini, u odnosu na prosečnu stopu incidencije od ove maligne lokalizacije u Republici Srbiji, registrovane su u Zapadnobačkoj, Borskoj, Severnobanatskoj i Pirotskoj oblasti, a najniže u Raškoj, Južnobanatskoj, Južnobačkoj i Zlatiborskoj oblasti.
U slučaju letalnih ishoda, više standardizovane stope mortaliteta od prosečne u Republici Srbiji su registrovane u Severnobačkoj, Zaječarskoj, Pirotskoj, Zlatiborskoj i Južnobanatskoj oblasti, a najniže u Pomoravskoj, Podunavskoj, Mačvanskoj oblasti i Gradu Beogradu.
Na osnovu registrovanih stopa obolevanja i umiranja, kao i na osnovu najnovijih procena Evropskog informacionog sistema (ECIS) za 2020. godinu, Srbija se i dalje nalazi u grupi zemalja sa visokim stopama obolevanja i umiranja u Evropi.
Kada je reč o obolevanju od raka grlića materice, Srbija se, posle Crne Gore, Rumunije, Estonije i Litvanije, nalazi na petom mestu u Evropi. Po umiranju od raka grlića materice naša zemlja se nalazi na drugom mestu u Evropi, odmah posle žena u Crnoj Gori.
Skoro svi slučajevi raka grlića materice (99%) povezani su sa infekcijom visokorizičnim humanim papiloma virusom (HPV), izuzetno čestim virusom koji se prenosi seksualnim kontaktom. Iako se većina infekcija HPV-om spontano povlači i ne izaziva nikakve simptome, uporna infekcija može izazvati rak grlića materice kod žena.
Efikasni primarni (vakcinacija protiv HPV-a) i sekundarni pristupi prevenciji (skrining i lečenje prekanceroznih lezija) sprečiće većinu slučajeva raka grlića materice.
Na teritoriji Republike Srbije Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) je omogućio besplatnu vakcinaciju devojčica i dečaka starosti od 9 do 19 godina devetovalentnom HPV vakcinom:
- Preporučena vakcina je protiv oboljenja koja izaziva humani papiloma virus (HPV).
- HPV vakcina prevenira (sprečava) infekciju određenim visokorizičnim tipovima humanog papiloma virusa (HPV).
- HPV vakcina je bezbedna, efikasna i štiti od većine karcinoma uzrokovanih HPV i genitalnih kondiloma (bradavica).
HPV infekcija može perzistirati (dugo trajati) i dovesti do ozbiljnih zdravstvenih teškoća.
Zdravstveni problemi uzrokovani HPV infekcijom uključuju:
– Genitalne kondilome (bradavice u predelu genitalija)
– Karcinom cerviksa (grlić materice kod žena)
– Orofaringealni karcinom (karcinom usne duplje i ždrela uključujući bazu jezika i tonzile/krajnike) kod oba pola
– Karcinom anusa kod oba pola
– Karcinom vulve i vagine kod žena
– Karcinom penisa kod muškaraca.
HPV VAKCINE
Deca uzrasta od navršenih 9 do 19 godina života bi trebalo da prime vakcinu, prema uputstvu proizvođača. Tinejdžeri oba pola koji nisu kao deca primili ovu vakcinu mogu da je prime kasnije.
Kako bi HPV vakcina bila efikasna, mora se primiti pre izlaganja HPV-u, odnosno pre stupanja u seksualne odnose. Nema razloga da se čeka da tinejdžeri stupe u seksualne odnose, pa da im se tada ponudi imunizacija HPV vakcinom. Deca u predtinejdžerskom periodu mogu primiti sve tri doze HPV vakcine mnogo pre nego što stupe u bilo koju vrstu seksualnog odnosa i time se izlože virusu. Takođe, HPV vakcina izaziva bolji imuni odgovor kod dece u predtinejdžerskom periodu nego kod starijih tinejdžera i mladih žena.
Čak i kada je neko već imao seksualne odnose može da primi HPV vakcinu. Kako HPV infekcija obično nastaje brzo nakon što osoba prvi put stupi u seksualne odnose, ona ne mora biti izložena svim tipovima HPV-a koji su sadržani u vakcini i vakcinacijom će dobiti zaštitu od infekcije onim HPV kojima nije bila izložena (delimična zaštita).
Kada su dečaci vakcinisani, oni imaju manje mogućnosti da prenesu HPV infekciju svojim partnerkama(ima). Ova vakcina pomaže u prevenciji infekcije vrstama HPV-a koji mogu uzrokovati karcinom usne duplje, ždrela, penisa i anusa. Vakcina takođe prevenira pojavu genitalnih kondiloma.
Kako deluje HPV vakcina?
HPV vakcina funkcioniše izuzetno dobro. Klinička ispitivanja su pokazala da vakcina pruža skoro 100% zaštite od prekanceroznih lezija, a kvadrivalentna HPV vakcina i od genitalnih kondiloma izazvanih tipovima koji se nalaze u vakcini. U periodu od 2006. godine, kada je vakcina prvi put preporučena, beleži se redukcija HPV infekcija od 56% kod tinejdžerki u SAD. Istraživanja takođe pokazuju smanjenje pojave genitalnih kondiloma kod tinejdžera. U drugim zemljama kao što je npr. Australija, gde je pokrivenost HPV vakcinacijom veća, došlo je do redukcije broja slučajeva prekanceroznih lezija grlića materice kod mladih žena. Takođe, pojava genitalnih kondiloma je značajno smanjena kod mladih žena i muškaraca u Australiji od kako je počela da se primenjuje HPV vakcina.
Koliko traje zaštita HPV vakcinom?
Zaštita HPV vakcinom je dugotrajna. Podaci dobijeni na osnovu kliničkih studija i ispitivanja koja su u toku ukazuju da zaštita traje najmanje 10 godina i pritom ne gubi na efikasnosti. Nisu zabeleženi podaci o tome da se zaštita nastala nakon vakcinacije vremenom gubi.
Da li je nakon vakcinacije potrebna revakcinacija?
Trenutno su na snazi dve šeme po kojoj se primenjuju dve doze u uzrastu od 9 do 13 godina, odnosno tri doze vakcine (od navršenih 14 godina) u periodu od šest meseci i revakcinacija se ne preporučuje. Kao i sve vakcine, primena HPV vakcine se kontinuirano prati kako bi se potvrdila njena bezbednost i efikasnost. Ukoliko zaštita HPV vakcinom ne potraje onoliko dugo koliko bi trebalo, onda će se izvršiti evaluacija podataka i doneti odluka o primeni buster doze (revakcinacija).
Da li je potrebno da se sa vakcinacijom krene ispočetka ukoliko je proteklo više vremena između primene doza (između dve doze) nego što je predviđeno?
Ako se vakcina daje u dvodoznom režimu, druga doza se daje najranije nakon 6 meseci, a najkasnije nakon 24 meseca. Preporuka je da se sve tri doze HPV vakcine prime u periodu od šest meseci; druga doza se daje jedan ili dva meseca nakon prve, a treću dozu treba dati šest meseci nakon prve doze. U svakom slučaju, ukoliko se desi da između dve doze protekne duži period od predviđenog, nije potrebno da se krene sa vakcinacijom ispočetka. Čak i ako su prošli meseci ili godine od poslednje doze, vakcinaciju treba kompletirati nedostajućim dozama.
Izvori:
- https://www.skriningsrbija.rs/srl/skrining-raka-grlica-materice/
- http://ecdc.europa.eu/en/publications/Publications/20120905_GUI_HPV_vaccine_update.pdf
- Registar za rak, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
- Srpski lekari objašnjavaju: Zašto je važno reći NE HPV-u? – HPV (hpvinfo.rs)