Циљ обележавања Европске недеље превенције рака грлића материце 2024. године је промоција значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције, како мера примарне превенције (промоција одговорног сексуалног понашања и ХПВ имунизација), тако и мера секундарне превенције (раног откривања карцинома грлића материце путем Папаниколау теста и редовним посетама гинекологу).
Када се дијагностикује, рак грлића материце је један од облика рака који се најуспешније лечи, све док се рано открива. Карциноми дијагностиковани у касним стадијумима такође се могу контролисати одговарајућим лечењем и палијативним збрињавањем.
Епидемиолошки подаци Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавноздравствени изазов у Србији. Министарство здравља је зато крајем 2012. године увело организовани скрининг рака грлића материце.
Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје 1100 новооболелих жена од карцинома грлића материце. Просечна стандардизована стопа инциденције (*стандардна популација Европе) од цервикалног карцинома износи 24,8 на 100.000 жена. Од карцинома грлића материце сваке године умре у просеку 447 жена и просечна стандардизована стопа морталитета (*стандардна популација Европе) износи 9,0 на 100.000 жена свих узраста. Карцином грлића се чешће јавља у узрасту од 35. године, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су у узрасту од 55. до 59. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су у узрасту од 65 до 69 и више година.
Током 2021. године регистровано је 1085 новооболелих жена од рака грлића материце и стандардизована стопа инциденције (*стандардна популација Европе) је износила 24,1 на 100.000 жена. Током исте године, 424 жене су у Србији умрле од ове врсте рака и стандардизована стопа морталитета (*стандардна популација Европе) је износила 8,5 на 100.000 жена.
Када говоримо о оболевању, највише стандардизоване стопе инциденције од рака грлића материце у 2021. години, у односу на просечну стопу инциденције од ове малигне локализације у Републици Србији, регистроване су у Западнобачкој, Борској, Севернобанатској и Пиротској области, а најниже у Рашкој, Јужнобанатској, Јужнобачкој и Златиборској области.
У случају леталних исхода, више стандардизоване стопе морталитета од просечне у Републици Србији су регистроване у Севернобачкој, Зајечарској, Пиротској, Златиборској и Јужнобанатској области, а најниже у Поморавској, Подунавској, Мачванској области и Граду Београду.
На основу регистрованих стопа оболевања и умирања, као и на основу најновијих процена Европског информационог система (ЕЦИС) за 2020. годину, Србија се и даље налази у групи земаља са високим стопама оболевања и умирања у Европи.
Када је реч о оболевању од рака грлића материце, Србија се, после Црне Горе, Румуније, Естоније и Литваније, налази на петом месту у Европи. По умирању од рака грлића материце наша земља се налази на другом месту у Европи, одмах после жена у Црној Гори.
Скоро сви случајеви рака грлића материце (99%) повезани су са инфекцијом високоризичним хуманим папилома вирусом (ХПВ), изузетно честим вирусом који се преноси сексуалним контактом. Иако се већина инфекција ХПВ-ом спонтано повлачи и не изазива никакве симптоме, упорна инфекција може изазвати рак грлића материце код жена.
Ефикасни примарни (вакцинација против ХПВ-а) и секундарни приступи превенцији (скрининг и лечење преканцерозних лезија) спречиће већину случајева рака грлића материце.
На територији Републике Србије Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) је омогућио бесплатну вакцинацију девојчица и дечака старости од 9 до 19 година деветовалентном ХПВ вакцином:
- Препоручена вакцина је против обољења која изазива хумани папилома вирус (ХПВ).
- ХПВ вакцина превенира (спречава) инфекцију одређеним високоризичним типовима хуманог папилома вируса (ХПВ).
- ХПВ вакцина је безбедна, ефикасна и штити од већине карцинома узрокованих ХПВ и гениталних кондилома (брадавица).
ХПВ инфекција може перзистирати (дуго трајати) и довести до озбиљних здравствених тешкоћа.
Здравствени проблеми узроковани ХПВ инфекцијом укључују:
– Гениталне кондиломе (брадавице у пределу гениталија)
– Карцином цервикса (грлић материце код жена)
– Орофарингеални карцином (карцином усне дупље и ждрела укључујући базу језика и тонзиле/крајнике) код оба пола
– Карцином ануса код оба пола
– Карцином вулве и вагине код жена
– Карцином пениса код мушкараца.
ХПВ ВАКЦИНЕ
Деца узраста од навршених 9 до 19 година живота би требало да приме вакцину, према упутству произвођача. Тинејџери оба пола који нису као деца примили ову вакцину могу да је приме касније.
Како би ХПВ вакцина била ефикасна, мора се примити пре излагања ХПВ-у, односно пре ступања у сексуалне односе. Нема разлога да се чека да тинејџери ступе у сексуалне односе, па да им се тада понуди имунизација ХПВ вакцином. Деца у предтинејџерском периоду могу примити све три дозе ХПВ вакцине много пре него што ступе у било коју врсту сексуалног односа и тиме се изложе вирусу. Такође, ХПВ вакцина изазива бољи имуни одговор код деце у предтинејџерском периоду него код старијих тинејџера и младих жена.
Чак и када је неко већ имао сексуалне односе може да прими ХПВ вакцину. Како ХПВ инфекција обично настаје брзо након што особа први пут ступи у сексуалне односе, она не мора бити изложена свим типовима ХПВ-а који су садржани у вакцини и вакцинацијом ће добити заштиту од инфекције оним ХПВ којима није била изложена (делимична заштита).
Када су дечаци вакцинисани, они имају мање могућности да пренесу ХПВ инфекцију својим партнеркама(има). Ова вакцина помаже у превенцији инфекције врстама ХПВ-а који могу узроковати карцином усне дупље, ждрела, пениса и ануса. Вакцина такође превенира појаву гениталних кондилома.
Како делује ХПВ вакцина?
ХПВ вакцина функционише изузетно добро. Клиничка испитивања су показала да вакцина пружа скоро 100% заштите од преканцерозних лезија, а квадривалентна ХПВ вакцина и од гениталних кондилома изазваних типовима који се налазе у вакцини. У периоду од 2006. године, када је вакцина први пут препоручена, бележи се редукција ХПВ инфекција од 56% код тинејџерки у САД. Истраживања такође показују смањење појаве гениталних кондилома код тинејџера. У другим земљама као што је нпр. Аустралија, где је покривеност ХПВ вакцинацијом већа, дошло је до редукције броја случајева преканцерозних лезија грлића материце код младих жена. Такође, појава гениталних кондилома је значајно смањена код младих жена и мушкараца у Аустралији од како је почела да се примењује ХПВ вакцина.
Колико траје заштита ХПВ вакцином?
Заштита ХПВ вакцином је дуготрајна. Подаци добијени на основу клиничких студија и испитивања која су у току указују да заштита траје најмање 10 година и притом не губи на ефикасности. Нису забележени подаци о томе да се заштита настала након вакцинације временом губи.
Да ли је након вакцинације потребна ревакцинација?
Тренутно су на снази две шеме по којој се примењују две дозе у узрасту од 9 до 13 година, односно три дозе вакцине (од навршених 14 година) у периоду од шест месеци и ревакцинација се не препоручује. Као и све вакцине, примена ХПВ вакцине се континуирано прати како би се потврдила њена безбедност и ефикасност. Уколико заштита ХПВ вакцином не потраје онолико дуго колико би требало, онда ће се извршити евалуација података и донети одлука о примени бустер дозе (ревакцинација).
Да ли је потребно да се са вакцинацијом крене испочетка уколико је протекло више времена између примене доза (између две дозе) него што је предвиђено?
Ако се вакцина даје у дводозном режиму, друга доза се даје најраније након 6 месеци, а најкасније након 24 месеца. Препорука је да се све три дозе ХПВ вакцине приме у периоду од шест месеци; друга доза се даје један или два месеца након прве, а трећу дозу треба дати шест месеци након прве дозе. У сваком случају, уколико се деси да између две дозе протекне дужи период од предвиђеног, није потребно да се крене са вакцинацијом испочетка. Чак и ако су прошли месеци или године од последње дозе, вакцинацију треба комплетирати недостајућим дозама.
Извори:
- https://www.skriningsrbija.rs/srl/skrining-raka-grlica-materice/
- http://ecdc.europa.eu/en/publications/Publications/20120905_GUI_HPV_vaccine_update.pdf
- Регистар за рак, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.
- Српски лекари објашњавају: Зашто је важно рећи НЕ ХПВ-у? – ХПВ (хпвинфо.рс)