Svetski dan bez duvana obeležava se i ove godine 31. maja, u organizaciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i drugih značajnih autoriteta u javnom zdravlju širom sveta, kako bi podigli svest o štetnim taktikama duvanske industrije.
Slogan: „Razotkrivanje privlačnosti: otkrivanje taktika industrije duvana i nikotinskih proizvoda.”
Ovogodišnja kampanja ima za cilj da otkrije strategije i taktike koje koriste industrije duvana i nikotinskih proizvoda kako bi učinile svoje štetne proizvode privlačnijim, posebno mladima. Razotkrivanjem ovih taktika, SZO nastoji da poveća svest, zalaže se za jače politike (uključujući zabranu ukusa koji čine proizvode od duvanai nikotina privlačnijim) i štiti javno zdravlje.
Značaj suočavanja sa taktikama industrije
Uprkos značajnom napretku u globalnoj kontroli duvanskih proizvoda, industrije duvana i nikotina i dalje prilagođavaju svoje strategije kako bi privukle i zadržale potrošače. Ove aktivnosti podrivaju javno zdravlje i ciljaju ranjive grupe, posebno mlade.
Uobičajene taktike uključuju:
- Upotrebu aroma i aditiva: poboljšavanje ukusa i maskiranje oštrine duvanskog proizvoda kako bi se povećala njegova privlačnost;
- Ciljano oglašavanje: korišćenje elegantnog i savremenog dizajna, privlačnih pakovanja i digitalnih medijskih kampanja za glamurizaciju štetnih proizvoda;
- Zavaravajući dizajn proizvoda: kreiranje proizvoda koji podsećaju na slatkiše ili igračke, što direktno privlači decu i adolescente.
Ove taktike ne samo da podstiču početak korišćenja, već i otežavaju prestanak, povećavajući rizik od zavisnosti i dugoročnih zdravstvenih posledica.
Potrebne su jače politike u Evropi za zaštitu mladih
Podaci iz 2022. godine iz Evropskog regiona SZO otkrili su značajne nedostatke u zaštiti dece od elektronskih cigareta.
Samo 4 zemlje zabranjuju sve arome u e-cigaretama, dok još 4 zemlje dozvoljavaju ili ograničavaju specifične arome. Samo 11 zemalja zabranjuje sve oblike oglašavanja, promocije i sponzorstava e-cigareta, u poređenju sa 36 zemalja koje imaju delimične zabrane, dok 6 zemalja nema nikakvu regulativu. Ovi nedostaci u javno-zdravstvenim poliikama čine mlade ljude posebno ranjivim na ciljani marketing e-cigareta.
Upotreba nikotinskih proizvoda, poput elektronskih cigareta i nikotinskih vrećica, raste među mladima. U 2022. godini, procenjuje se da je 12,5% adolescenata u ovoj Evropi koristilo e-cigarete, u poređenju sa samo 2% odraslih.
U nekim zemljama, upotreba e-cigareta među decom školskog uzrasta bila je 2-3 puta veća nego pušenje cigareta, što ukazuje na zabrinjavajući trend koji zahteva hitnu akciju.
Svetski dan bez duvana 2025. godine pruža priliku:
- da se osvetle strategije koje podržavaju upotrebu duvana i nikotina,
- i da se ojača kolektivna posvećenost zdravijoj budućnosti.
Posledice pušenja po zdravlje
Nema minimalno bezbedne doze izloženosti duvanskom dimu. Pušenje i izloženost duvanskom dimu (ali i nataloženom aerosolu u zatvorenom prostoru gde je dozvoljeno pušenje) predstavlja najštetniji faktor rizika u ponašanju, jer je istovremeno povezan sa 4 najčešće grupe hroničnih nezaraznih bolesti – kardiovaskularnim i cerebrovaskularnim bolestima, malignim bolestima – rak (pluća, usana, usne šupljine i ždrela, grkljana, jednjaka, želuca, debelog creva, jetre, gušterače, bubrega, mokraćne bešike, mokraćnih puteva, grlića materice, krvi – akutna mijeloidna leukemija), hroničnim opstruktivnim bolestima pluća (hronični bronhitis i emfizem) i dijabetesom.
Takođe, opisane su brojne posledice pušenja i izloženosti duvanskom dimu po: reproduktivno zdravlje (smanjena sposobnost začeća kod oba pola); zdravlje trudnoće (češće odlubljivanje placente, vanmaterična trudnoća, spontani pobačaj itd); zdravlje ploda i novorođenčadi (mrtvorođenost, smanjena telesna masa i obim glave, rascep nepca, iznenadna smrt odojčeta –
SIDS i dr); zdravlje i razvojne karakteristike dece (češće upale srednjeg uva, astma, alergije, smanjenje školskih postignuća i dr).
Raširenost pušenja
U svetu, prema poslednjim procenama SZO, postoji 1,25 milijardi odraslih korisnika duvana. Trendovi u 2022. pokazuju kontinuirani pad stope upotrebe duvana na globalnom nivou. Sa oko 1 od 5 odraslih ljudi širom sveta koji konzumira duvan, u poređenju sa 1 od 3 u 2000. godini.
Poslednji izveštaj SZO pokazuje da 150 zemalja uspešno smanjuje upotrebu duvana. Brazil i Holandija beleže uspeh nakon što su primenile mere kontrole duvana MPOWER,pri čemu je Brazil ostvario relativno smanjenje za 35% od 2010. godine, a Holandija je na granici dostizanja cilja smanjenja raširenosti pušenja za 30%.
Prema poslednjem Evropskom školskom istraživanju o upotrebi duvana, alkohola i drugih droga (ESPAD 2024) među adolescentima uzrasta 13-15 godina:
Skoro svaki treći učenik je barem jednom u životu pušio cigarete (u proseku 32%). Najveće stope prevalencije zabeležene su u Mađarskoj (51%) i Slovačkoj (46%), dok su najniže na Islandu (13%) i Malti (16%). U Srbiji 32,5% mladih uzrasta 13-15 godina je probalo cigaretu.
Polne razlike pokazuju nešto veću prevalencu među devojčicama (32% naspram 31% kod dečaka). Ovaj trend je prisutan u više od dve trećine zemalja, sa najvećim razlikama u Rumuniji (47% naspram 36%) i Bugarskoj (46% naspram 36%). Međutim, u nekim zemljama ovaj trend je obrnut, naročito u Gruziji (35% naspram 24%). U Srbiji 31,5% mladića i 33,3% devojaka je probalo cigarete do 15 godina.
Trenutnu upotrebu cigareta, definisanu kao pušenje u poslednjih 30 dana, prijavljuje 18% učenika. Najveća prevalenca zabeležena je u Hrvatskoj i Mađarskoj (32%), dok je najniža na Islandu (4,2%) i u Švedskoj (8,2%). U Srbiji 24,5% mlađih od 15 godina trenutno puši. Trenutno pušenje je češće među devojčicama u više od polovine ESPAD zemalja, s najvećom razlikom u Bugarskoj (34% naspram 25%) i Rumuniji (30% naspram 22%), dok je u Srbiji 25,5% naspram 23,4%. Međutim, obrazac je obrnut u Gruziji (18% naspram 9,5%), gde dečaci češće puše.
Svakodnevno pušenje cigareta prijavljuje 7,9% učenika iz ESPAD uzorka, sa sličnim procentima među polovima. Najveće stope zabeležene su u Bugarskoj i Hrvatskoj (20%), dok je najniža na Islandu (0,8%) a u Srbiji je veća od proseka (13,1% i ne razlikuje se po polu).
U proseku, 44% učenika u ESPAD zemljama izjavljuje da su barem jednom u životu koristili elektronske cigarete, a nacionalna prevalenca varira od 22% u Portugalu do 57% u Mađarskoj a u Srbiji je 53,7%.
Pušenje među odraslima u Srbiji
Prema podacima poslednjeg „Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine“, u Srbiji rasprostranjenost navike pušenja duvanskih proizvoda, uključujući i zagrevane duvanske proizvode (svakodnevno ili povremeno) u populaciji uzrasta 15 i više godina iznosila 31,9%. Cigarete, cigare ili duvan za lulu (svakodnevno ili povremeno) je koristilo 30,5% stanovnika. Cigarete je pušilo 24,8% (svakodnevno ili povremeno), cigare 6,6%, zagrevane duvanske proizvode 0,7%, nargile/šiše 0,5%, duvan za lulu 0,3% i druge duvanske proizvode 0,2%. Elektronske cigarete ili slične elektronske uređaje (svakodnevno ili povremeno) je koristilo 3,3% stanovnika.
Pušenje među adolescentima u Srbiji
Prema poslednjem istraživanju HBSC Serbia (Health Behaviour in School-Aged Children), među učenicima V i VII razreda osnovne škole i I razreda srednje škole u Srbiji u 2022. godini:
– Cigarete je bar jednom tokom života pušilo 15,1% učenika (14,5% dečaka i 15,6% devojčica) V i VII razreda osnovne škole i I razreda srednje škole;
– Svaki deseti učenik V i VII razreda osnovne škole i I razreda srednje škole puši cigarete (10,2%), sa razlikama u odnosu na uzrast.
– Elektronske cigarete bar jednom tokom života probao je svaki peti učenik (20,8%) V i VII razreda osnovne škole i I razreda srednje škole (19,7% dečaka i 18,4% devojčica), sa najvećom učestalošću među dečacima prvog razreda srednjih škola (30,6%)
– Svaki 5. učenik I razreda srednjih škola (19,9%), prema kriterijumima definisanim istraživanjem, spada u korisnike elektronskih cigareta.
https://www.euda.europa.eu/publications/data-factsheets/espad-2024-key-findings_en#0-level-2