Од понедељка 02.09.2024. почиње са радом ПРИЈЕМНО ОДЕЉЕЊЕ микробиолошке лабораторије на локацији Југ Богданова 112 (Зграда дечјег дома здравља, бивши АТД)
за пријем упута/узорака за све пацијенте ОСИМ за Узорковање гениталних брисева које ће се обављати САМО на пријемном Завода за јавно здравље, Слободана Пенезића 16
(препорука за труднице четвртак и петак)
Напомена: Уколико упут обухвата и друге анализе поред гениталних брисева, комлетно узорковање ће се обавити у Слободана Пенезића 16 (насеље Хигијенски завод).
Пријем упута/узорака Југ Богданова 112 (Зграда дечјег дома здравља, бивши АТД)
7.30 – 12.00 (од понедељка до петка, пауза 10.00 – 10.30)
Издавање резултата – Југ Богданова 112
13.00 – 18.00 (од понедељка до петка)
Пријем упута/узорака Слободана Пенезића 16 (насеље Хигијенски завод):
7.30 – 12.00 (од понедељка до петка, пауза 10.00 – 10.30)
Издавање резултата – Слободана Пенезића 16
13.00 – 14.30 (од понедељка до петка)
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља Републике Србије и Светске здравствене организације – Канцеларије за Србију, сваке године обележава 7. април, Светски дан здравља, као један од значајних датума из Календара јавног здравља. Овогодишњи слоган Светског дана здравља је: „Да градимо здравији свет”.
Доступност здравствене заштите је једно од основних права сваког човека без обзира на пол, расну или верску припадност, социјално или економско стање или политичко уверење. Неједнакости у здрављу представљају значајан јавноздравствени проблем и последица су неједнаких животних могућности, како у породици и локалној заједници тако и на радном месту. Неке неједнакости у здрављу могу се приписати биолошким разликама или сопственим изборима, док се друге приписују околини и спољним факторима који су изван контроле појединаца. Неједнакости у здрављу могу настати директно као последица друштвено-економских фактора као што су сиромаштво, неправилна исхрана, загађена околина, ризично понашање или индиректно као последица недоступности здравствене заштите. Светска здравствена организација истиче да је унапређење здравља могуће применом здравих стилова живота и смањењем фактора ризика по људско здравље. Једнако је важно развијати здравствени систем који правично унапређује здравствене исходе, чије услуге одговарају потребама корисника, који је финансијски одржив и почива на политици и пракси „неискључивања” тј. доступан је, приступачан и делотворан.
Пандемија болести ЦОВИД-19 највише је утицала на оне заједнице које су већ биле угрожене сиромаштвом и ограниченим приступом здравственим услугама, а тиме и на повећање социјалних и неједнакости у здрављу. Ове године Светски дан здравља подсећа на право на здравље за све и позива људе да граде здравији свет. Важно је развијати здравствену политику унутар здравственог система у којој се води рачуна о социјалном, економском и еколошком благостању.
Утицај социо-економских детерминанти на здравље:
Истраживања показују да социјалне детерминанте здравља имају 50% више утицаја на здравље него здравствена заштита или избор начина живота.
Социјалне детерминанте здравља које могу утицати на једнакост у здрављу:
Позитивни утицај на социјалне детерминанте здравља од кључног је значаја за побољшање здравља и смањење неједнакости у здрављу. Партнерство владиног са невладиним сектором, боља информисаност целокупног становништва (посебно рањивих група о њиховим правима на здравље), удруживање у остваривању права и помоћ невладиних организација у заштити права могу поставити корисника „у центар” здравственог система – што је приоритет његовог развоја и функционисања.