„Gaji, hrani, podržavaj. Svi zajedno. Naše akcije naša su budućnost.”

Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) svake godine 16. oktobra obeležava Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se 16. oktobar – Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Ove godine, Svetski dan hrane, 16. oktobar, obeležava se pod sloganom: „Gaji, hrani, podržavaj. Svi zajedno. Naše akcije naša su budućnost” sa fokusom na jačanje prehrambenih sistema i smanjenje broja gladnih u svetu.

Svetski dan hrane 2020. obeležava 75. godišnjicu FAO-a u trenutku kada se zemlje širom sveta bave pandemijom bolesti COVID-19 i njenim posledicama.

Očuvanje pristupa zdravstveno bezbednoj hrani jeste i ostaje deo odgovora na pandemiju COVID-19, posebno za siromašne zemlje u kojima je pandemija dovela do još izraženije ekonomske krize. U ovom trenutku je važno obezbediti podršku herojima hrane – poljoprivrednicima i svim zaposlenima u lancu proizvodnje hrane  koji omogućavaju bezbedan put hrane od njive do trpeze.

Ključne činjenice

• Glad na našoj planeti. Preko dve milijardi ljudi nema pristup dovoljnoj količini zdravstveno bezbedne hrane. Očekuje se da će do 2050. godine taj broj biti 10 milijardi ljudi.
• Pandemija COVID-19 povećava broj gladnih. Skoro 690 miliona ljudi širom sveta je gladno, što je 10 miliona više nego 2019. godine. Zbog pandemije COVID-19 ovaj broj se može povećati za još 83–132 miliona ljudi.
• Visoka cena neuhranjenosti. Neuhranjenost (uključujući pothranjenost i nedostatak mikronutrijenata), kao i prekomerna uhranjenost i gojaznost, utiču na globalnu ekonomiju u proseku 3,5 biliona američkih dolara godišnje.
• Vreme za akciju. Stalni porast broja gladnih od 2014. godine, zajedno sa porastom broja gojaznih, jasno ukazuje na potrebu da se intenziviraju aktivnosti usmerene na jačanje sistema proizvodnje hrane.
• Gajiti, hraniti, podržavati. Uprkos činjenici da ima najmanje 30.000 jestivih biljaka, danas 66% ukupnih useva čini samo devet biljnih vrsta. Potrebno je da uzgajamo raznovrsnu hranu da bismo nahranili svet.

Vreme je da se ojačaju sistemi proizvodnje hrane

Poslednjih decenija svet je ostvario značajan napredak u unapređenju poljoprivredne proizvodnje. Iako se sada proizvodi više nego dovoljno hrane potrebne da nahrane svi, sistemi proizvodnje hrane nisu uravnoteženi. Glad, gojaznost, degradacija životne sredine, gubitak agro-biološke raznolikosti,  velika količina hrane koja se baca  i nedostatak sigurnosti za radnike u prehrambenom lancu, samo su neka od pitanja.

U okviru razvoja i pripreme planova zemalja za oporavak od posledica pandemije COVID-19 potrebno je iskoristiti priliku za razvoj i usvajanje inovativnih rešenja za unapređenje sistema proizvodnje hrane na osnovu naučnih dokaza.

Svetski dan hrane poziva na globalnu solidarnost u cilju pomoći svima, a posebno najugroženijim populacijama da se oporave od krize. Cilj je i da se poveća otpornost sistema za proizvodnju hrane na rastuće izazove uključujući klimatske promene, omogućiti da zdravstveno bezbedna hrana odgovarajuće hranljive vrednosti bude dostupna svima, kao i da se obezbedi dostojanstven život radnicima zaposlenim u proizvodnji hrane.

Naše aktivnosti danas naša su budućnost

Državne institucije, privatni sektor i civilno društvo treba zajedno da rade na obezbeđivanju proizvodnje dovoljnih količina raznovrsne zdravstveno bezbedne hrane u cilju održanja života na planeti Zemlji.

Digitalne tehnologije su ključne za transformaciju načina proizvodnje, prerade, prometa i konzumiranja hrane i za izgradnju otpornijih i snažnijih sistema proizvodnje hrane. One imaju potencijal da premoste veliki digitalni jaz između razvijenih i zemalja u razvoju, gradova i ruralnih područja, muškaraca i žena, mladih i starih. Digitalizacija je nažalost nedostižna za preko tri milijarde ljudi na svetu koji nemaju pristup internetu, od kojih većina živi u ruralnim i udaljenim oblastima.

Nove tehnologije obećavaju revolucionarne promene za vlasnike malih farmi, koji proizvode i do 80% svetske hrane, na primer daljinsko praćenje putem satelita i mobilnih telefona, korišćenje aplikacija sa potencijalom za optimizaciju lanaca hrane, povećanje pristupačnosti namirnicama određene hranljive vrednosti, smanjenje bacanja hrane, borbu protiv štetočina i bolesti…. Intenzivna obuka za unapređenje digitalnih veština poljoprivrednika i uvažavanje njihovih ideja i potreba je od suštinskog značaja, kao i podsticaji za proizvodnju raznovrsne hrane odgovarajuće hranljive vrednosti.

Zajedničke aktivnosti u 150 država sveta čine da Svetski dan hrane bude jedan od najčešće obeležavanih datuma u Kalendaru javnog zdravlja. Zajedničkim snagama vlade država, preduzeća, nevladine organizacije i mediji organizuju različite manifestacije u cilju zagovaranja šire javnosti da se pomogne gladnima i da se obezbede uslovi za pravilnu ishranu za sve.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom okružnih instituta/zavoda za javno zdravlje svake godine obeležava Svetski dan hrane, 16. oktobar i kampanju Oktobar – mesec pravilne ishrane. Ove godine povodom Svetskog dana hrane raspisan je konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovih škola na temu „Zdravlje na usta ulazi” sa ciljem podsticanja zdravstvenovaspitnog rada u predškolskim ustanovama i školama na temu pravilne ishrane.